Čir dvanaestopalačnog creva, to jest duodenalni uluks ili duodenalna ulceracija, predstavlja otvorenu ranu ili procep na površini zida dvanaestopalačnog creva.

Zidovi želuca i duodenuma, tj. dvanestopalačnog creva, imaju zaštitni sloj sluzi koji sprečava direktan kontakt sa kiselim digestivnim tečnostima. Ukoliko se ovaj zaštitni sloj ošteti ili izgubi, može doći do inflamacije i pojave otvorenih rana na tom delu creva. Ove rane na unutrašnjim zidovima creva i želuca nazivaju se čirevima.

Razlikuje se nekoliko vrsta čireva, u zavisnosti od mesta gde nastaju. Čirevi mogu biti duodenalni (na dvanaestopalačnom crevu), gastrički (u želucu) ili ezofagealni (na jednjaku). Duodenalni čirevi se dosta češće javljaju od čireva na želucu, i mogu ih dobiti ljudi svih starosnih doba. Najčešća su vrsta čireva kod mladih i odraslih ljudi, dok su čirevima na želucu mnogo više podložniji ljudi stariji od 50 godina.

 

Simptomi

U većini slučajeva, pacijenti koji dobiju čir na dvanaestopalačnom crevu nemaju nikakve ili imaju malo primetne simptome. Ukoliko se pojave simptomi, često se pripišu problemima sa usporenim varenjem.

Veći i mnogobrojni čirevi su vrlo uporni i neprijatni, i karakterišu ih neki od sledećih simptoma:

·         Neprijatan osećaj gorenja i bol u gornjem delu stomaka

·         Postepen gubitak apetita

·         Gubitak telesne težine

·         Nadutost trbuha

·         Mučnina i povraćanje

Neprijatan bol i drugi simptomi čira traju dosta dugo, a ukoliko se povuku sami od sebe često se vrate u roku od nekoliko nedelja. Bol u duodenumu može se pogoršati pre obroka, jer povećana koncentracija želudačne kiseline nagriza čireve. Nakon obroka bol se obično povlači na kratko, ali se isto toliko brzo i vraća. Bol progresivno postaje sve gori i gori.

 

Uzroci

Čirevi na dvanaestopalačnom crevu najčešće nastaju kao posledica infekcije bakterijom Helicobacter pylori. Ova bakterija se izuzetno lako prenosi sa osobe na osobu, pogotovo u nehigijenskim ili tropskim uslovima. Pretpostavlja se da ova bakterija luči supstance koje utiču na efikasnost sluzi koja se nalazi na zidovima duodenuma. Zbog smanjene zaštitne moći, ova sluz postaje podložnija oštećenjima od želudačne kiseline, što dovodi do pojavljivanja čireva.

Ovi čirevi se takođe mogu javiti kao posledica uzimanja NSAID lekova poput ibuprofena i aspirina, koji u velikim količinama mogu oštetiti zidove creva. Pušenje i konzumiranje alkohola se takođe smatraju mogućim uzročnicima čireva.

 

Komplikacije

Ukoliko se ne leče, čirevi na dvanaestopalačnom crevu mogu dovesti do komplikacija. Najčešće je to krvarenje, koje se javlja kada kada se čir formira dublje u zidu creva i pritiska okolne krvne sudove. Blago krvarenje uglavnom nema nikakve simptome, dok se malo ozbiljnija krvarenja manifestuju simptomima anemije – gubitak gvožđa, bledilo, umor i malaksalost.

U nekim slučajevima čir može probiti zid creva, što dovodi do izlivanja želudačne kiseline u trbušnu šupljinu. Izlivanje želudačne kiseline i krvarenje čireva su veoma ozbiljne komplikacije koje zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju.

Postoje i retki slučajevi u kojima se čir javi kao posledica stegnutost prelaza između želuca i creva. Ukoliko je ovaj prelaz preuzak ili previše stegnut, sadržaj želuca se nikada ne može u potpunosti isprazniti, što dovodi do čestog povraćanja.

 

Prevencija

Prevencija čireva svodi se na zaštitu od infekcije bakterijom H. Pylori, smanjivanje unosa alkohola i lekova protiv bolova.