Ishemija miokarda se javlja kada je dotok krvi u srce smanjen delimičnom ili potpunom bolkadom srčanih arterija (koronarne arterije). Smanjenje dotoka krvi smanjuje i dotok kiseonika u srce.

Ishemija miokarda može oštetiti srčani mišić prekidajući njegovu sposobnost da ispumpava krv i može izazvati ozbiljan abnormalni ritam srca. Iznenadna, opasna blokada srčane arterije može dovesti do srčanog udara.

Lečenje ishemije miokarda se fokusira na poboljšanju dotoka krvi u mišić srca kroz lekove i procedure kako bi se otvorile blokirane arterije ili koromarma arterija.  Vođenje zdravog života je veoma važno kod lečenja i prevencije ishemije miokarda.

 

Simptomi

Simptomi ishemije miokarda uključuju:

Pritisak u grudima ili bol, obično na levoj strani tela (angina pektoris)

Bolovi u vratu ili vilici

Bol u ramenu ili ruci

Ubrzani rad srca

Kratak dah

Mučnina i povraćanje

 

U nekim slučajevima, ishemija miokarda nema simptoma, i onda se zove tiha ishemija.

 

Uzroci

Ishemija miokarda se javlja zbog slabog protoka krvi kroz jednu ili više koronarnih arterija koje vode do srca. Manjak dotok krvi smanjuje i dotok kiseonika koji srčani mišić (miokard) dobija. Ishemija miokarda se može javiti postepeno pošto se arterije blokiraju tokom vremena ili brzo, kada je arterija blokirana iznenada.

Stanja koja mogu izazvati ishemiju miokarda:

Bolest srčanih arterija (ateroskleroza)

Krvni ugrušak

Grčenje srčane arterije

 

Uzročnici bola u grudima povezani sa ishemijom miokarda uključuju:

Fizičku iscrpljenost

Emocionalni stres

Niske temperature

Ležanje

Korišćenje kokaina

 

Faktori rizika

Faktori rizika kod ishemije miokarda uključuju:

Duvan: Pušenje može oštetiti unutrašnji zid arterija što omogućava naslagama holesterola i drugim supstancama da uspore protok krvi. Pušenje takođe povećava rizik od krvnih ugrušaka u arterijama.

Dijabetes: dijabetes tipa 1 i tipa 2 mogu da povećaju rizik od ishemije miokarda, srčanog udara ili drugih srčanih problema.

Visok krvni pritisak: tokom vremena krvni pritisak može oštetiti arterije tako što će ubrzati aterosklerozu. Preterana gojaznjost i ishrana sa previše soli može povećati rizik od visokog krvnog pritiska.

Visok holesterol ili trigliceridi: visok nivo LDL holesterola i triglicerida može stanjiti arterije kroz telo i dovesti do asteroskleroze i ishemije miokarda.

Manjak fizičke aktivnosti: manjak vežbanja  dovodi do gojaznosti i visokog holesterola i triglicerida, što povećava rizik od asteroskleroze.

Preterana gojaznost: gojaznost povećava rizik od ishemije miokarda zbog njegove povezanosti sa visokim holesterolom, visokim krvnim pritiskom i bolestima srca.

Istorija bolsti u porodici: istorija bolesti u porodici povezana sa bolešću koronarne arterije može povećati rizik od ishemije miokarda.

 

Komplikacije

Komplikacije kod ishemije miokarda uključuju:

Srčani udar (infrakcija miokarda): potpuna blokada koronarne arterije izaziva nedostatak krvi i kiseonika koji dovodi do srčanog udara koji može dovesti do ozbiljne ili fatalne povrede.

Neregularni ritam srca (aritmija): bez dovoljne količine kiseonika električni impulsi koji usaglašavaju ritam srca mogu nepravilno funkcionisati što dovodi do  aritmija koje mogu biti opasne po život u nekim slučajevima.

Otkazivanje srca: ishemija miokarda može oštetiti srce što dovodi do smanjene sposobnosti da efikasno ispumpava krv. Tokom vremena, ovo oštećenje može da dovede do prestanka rada srca.

 

Prevencija

Zdrav stil života može da spreči razvoj ishemije miokarda.

Održavanje zdravog stila života uključuje:

Prestanak pušenja i izbegavanje pasivnog pušenja i žvakanja duvana

Regulisanje stanja kao što su visok krvni pritisak, visok holesterol, i dijabetes

Ishrana sa niskim sadržajem masti i soli

Smanjivanje i kontrolisanje stresa