Kardiovaskularni šok je prekomerno snižavanje krvnog pritiska i stoga se vitalni organi snadbevaju lošom krvlju. Šok je moguće fatalno stanje koje zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Medicinski termin „šok“ odnosi se na stanje kada osoba odjednom pobledi, ili oseća hladnoću, ili kada se onesvesti zbog veoma niskog krvnog pritiska, što može biti posledica ozbiljne povrede ili bolesti. Ako se ne leči, vitalni organi neće dobiti krv bogatu kiseonikom, što može dovesti do fatalnog ishoda. Kardiovaskularni šok se ne povezuje sa bilo kakvim psihološkim ili emotivnim šokom posle traumatičnog iskustva.
Simptomi
Simptomi kardiovaskularnog šoka pojavljuje se odmah, onog trenutka kada se krvni pritisak spusti, iako se šok može desiti nekoliko sati posle povrede ili stanja. Ti simptomi su:
Zbunjenost
Anksioznost
Hladna, vlažna koža, prekomerno znojenje
Kratko i plitko disanje
Ubrzani otkucaj srca
Gubitak svesti
Simptomi kao rezultat tog stanja, koji se mogu pojaviti su bol u grudima u slučaju srčanog udara.
Uzroci
Uzroci kardiovaskularnog šoka su nemogućnost srca da pumpa krv pravilno, ili ima premalo krvi u srcu da bi pumpalo. Srce ne može normalno da funkcioniše ako je oštećeno posle srčanog udara ili ako se javi aritmija. Šok kao posledica nedovoljne cirkulacije krvi može biti posledica ogromnog gubitka krvi, kao što je krvarenje digestivnog trakta, ili ozbiljna povreda. Količina krvi koja cirkuliše u telu može biti smanjena zbog gubitka tečnosti kod ozbiljnih opekotina ili jake dijareje.
Neka stanja, kao što su velike alergijske reakcije, ili infekcije krvi, mogu izazvati širenjekrvnih sudova, što vodi do pada krvnog pritiska i šoka.
Faktori rizika
Faktori rizika kod kardiovaskularnog šoka su:
Ozbiljna povreda
Jaka alergijska reakcija
Velika infekcija
Opekotine
Jaka dijareja
Srčani udar ili druga stanja srca
Komplikacije
Komplikacije kod kardiovaskularnog šoka su moguća oštećenja unutrašnjih organa, što vodi do različitih stanja, kao što je otkazivanje rada bubrega ili akutnog poremećaja disajnog sistema.
