Sam termin imunodeficijencija ukazuje na nesposobnost imunog sistema da se bori protiv infekcija i da brani organizam na efikasan način. Ukoliko postoji deficijencija imunog sistema, organizam je podložniji infecijama, koje prouzrokuju ozbiljna oštećenja zdravlja pacijenta. Infekcije, poput herpes zostera koje ne bi inače mogle da naškode zdravoj osobi, mogu da ugrože život osobi koja pati od imunodeficijencije.
Iako imunodeficijencija može biti prisutna od samog rođenja, budući da je urođena, ona se češće razvija kasnije i u tom slučaju se naziva stečenom imunodeficijencijom.
Umereni tip stečene imunodeficijencije može da se javi uz neke zarazne bolesti poput gripa ili nekih dugotrajnih oboljenja, uključujući dijabetes i reumatoidni artritis.
Ozbiljni oblici ovog oboljenja vezani su za SIDU ili rak.
HIV je seksualno prenosiva infekcija. Međutim, ona se takođe može preneti kontaktom sa inficiranom krvlju ili tokom trudnoće, kada se prenosi sa majke na plod, bilo tokom porođaja bilo tokom dojenja. Potrebno je da prođu godine kako bi infekcija HIV-om oslabila imuni sistem i razvila se u SIDU.
Simptomi
Simptomi stečene imunodeficijencije zavise od uzroka i stepena ozbiljnosti. Oni obuhvataju sledeće:
ponavljanje infekcija
groznicu
bolove u mišićima, zglobovima
osip na koži
otok limfnih čvorova
čireve u ustima
gubitak težine
Uzroci
Uzroci stečene imunodeficijencije mogu biti:
Infekcija HIV-om
Rak
Dijabetes
Reumatoidni artritis
Grip
Dugotrajna upotreba kortikosteroida
Imunosupresivni lekovi
Lečenje raka, poput hemoterapije
Nakon operacije slezine
Nedostatak imunoglobulina A
Tokom infekcije HIV-om, virus napada posebnu vrstu belih krvnih zrnaca, CD4, što kasnije dovodi do progresivne imunodeficijencije i daljih komplikacija.
Faktori rizika
Faktori rizika stečene imunodeficijencije su:
nezaštićeni seksualni odnosi, neka druga seksualno prenosiva bolest, upotreba iste igle – svi su vezani i za AIDS
stil života
ostali uslovi
dugotrajna upotreba određenih lekova
Komplikacije
Komplikacije stečene imunodeficijencije su:
citomegalovirus – herpes virus koji se prenosi putem pljuvačke, krvi, urina, semene tečnosti ili majčinog mleka
kandidijaza – usta, jezika, jednjaka ili vagine
infekcija salmonelom
tuberkuloza
meningitis kriptokokus – zapaljenje moždanih ovojnica koje štite mozak i kičmenu moždinu
toksoplazmoza – smrtonosno parazitsko oboljenje mačaka
Kapošijev sarkom – čest oblik raka kod osoba inficiranih HIV-om
Limfom – rak limfnih žlezda
Neurološke komplikacije
Oboljenja bubrega
Prevencija
Prevencija stečene imunodeficijencije je moguća ukoliko osoba počne da vodi zdrav način života, kako bi mogućnost razvoja dugoročnih uslova koji bi doveli do oslabljenog imunog sistema svela na minimum.
U slučaju SIDE, najbolja prevencija jesu zaštićeni seksualni odnosi (upotreba novih kondoma pri svakom odnosu), nekorišćenje droga i zajedničkih igala, obaveštenost o seksualnom zdravlju partnera. Postoje dokazi da postupak cirkumcizije (obrezivanja) smanjuje rizik od zaraze virusom HIV-a.
Ukoliko ste već zaraženi HIV-om, trebalo bi da o tome obavestite svog partnera; ukoliko ste trudni recite vašem doktoru da imate HIV.
