Posttraumatski stresni poreme\u0107aj ili samo ptsp je mentalno stanje koje spada u grupu anksioznih poreme\u0107aja i obi\u010dno se dobija kao rezultat veoma stra\u0161nog, opasnog po \u017eivot ili nesigurnog iskustva, bilo da smo ga iskusili ili videli. Mnogi ljudi koji pro\u0111u kroz traumati\u010dna iskustva vrlo te\u0161ko se prilago\u0111avaju i nose sa time.\u00a0 Ako se simptomi pogor\u0161aju ili traju mesecima ili godinama, ometaju funkcionisanje, osoba mo\u017ee imati ptsp.<\/p>\n
<\/p>\n
Simptomi ptsp-a mogu po\u010deti u periodu od tri meseca od traumati\u010dnog doga\u0111aja, ali ponekad simptomi mogu da se ne pojave godinama posle doga\u0111aja. Ovi simptomi izazivaju velike probleme u dru\u0161tvenom \u017eivotu i odnosima. Slede\u0107e grupe simptoma su kriterijum za dijagnozu ptsp-a:<\/p>\n
Stalno podse\u0107anje na doga\u0111aj ( bolna se\u0107anja, vra\u0107anja unazad, ko\u0161mari);<\/p>\n
Izbegavanje do te mere da postoji fobija od mesta, ljudi i iskustava koji podse\u0107aju osobu na taj doga\u0111aj;<\/p>\n
Negativne promene u razmi\u0161ljanju, te\u0161ko\u0107e u pam\u0107enju nekog iskustva, preterana osetljivost na iskustva iz normalnog \u017eivota, negativan stav, sklonost ka krivljenju samog sebe za taj doga\u0111aj, negativno emocionalno stanje, slab interes za u\u010destvovanje u bitnim doga\u0111ajima i ose\u0107aju otu\u0111enja od drugih;<\/p>\n
Zna\u010dajne promene u pokretanju i aktivnostima koje su povezane sa traumati\u010dnim iskustvom uklju\u010duju\u0107i probleme sa spavanjem, probleme sa koncentracijom, iritantost, bes, slaba koncentracija, gubitak svesti ili tesko\u0107e u pam\u0107enju stvari, samodestruktivno pona\u0161anje i preterani oprez i ose\u0107aj opasnosti.<\/p>\n
<\/p>\n
Bukvalno bilo koje iskustvo koje je definisano kao iskustvo opasno po \u017eivot ili ozbiljno ugro\u017eava fizi\u010dko i emotivno stanje osobe, ili izaziva strah, mo\u017ee da izazove ptsp. Kao mnogi mentalni problemi, ptsp je kombinacija:<\/p>\n
Naslednih mentalnih riziika<\/p>\n
\u017divotnih iskustava<\/p>\n
Naslednih aspekata li\u010dnosti<\/p>\n
Na\u010dina na koje mozak reguli\u0161e hemikalije i hormone koje telo opu\u0161ta kao reakciju na stres<\/p>\n
<\/p>\n
Ljudi svih uzrasta mogu imati ptsp. Me\u0111utim, neki faktori uti\u010du na to da neko ima ve\u0107e \u0161anse da dobije ovaj poremecaj, kao \u0161to su:<\/p>\n
Ako je iskusio neku jaku traumu prethodno u \u017eivotu, kao \u0161to je zlostavljanje deteta, seksualni ili fizi\u010dki napad<\/p>\n
Posao koji pove\u0107ava rizik izlaganja traumati\u010dnim doga\u0111ajima, kao \u0161to je posao u policiji i vojsci;<\/p>\n
Ako ima nekih drugih mentalnih problema, kao sto su anksioznost ili depresija<\/p>\n
Nedostatak podr\u0161ke u porodici i prijateljima<\/p>\n
Ako osoba ima rodjake sa mentalnim problemima<\/p>\n
<\/p>\n
Ptsp mo\u017ee da poremeti ceo \u017eivot: posao, odnose, zdravlje i uzivanje u svakodnevnim aktivnostima. Ukoliko neko ima ptsp to mo\u017ee da izazove druge mentalne probleme, kao \u0161to su depredija i anksioznost; problemi sa drogom i alkoholom; problemi sa ishranom; suicidalne misli i pona\u0161anja<\/p>\n
<\/p>\n
Dobijanje pomo\u0107i na vreme mo\u017ee pomo\u0107i u spre\u010davanju reakcija za dobijanje ptsp. Ovo zna\u010di obra\u0107anje porodici i prijateljima koji \u0107e slu\u0161ati i pru\u017eiti podr\u0161ku; tra\u017eenje pomo\u0107i kod stru\u010dnog lica za kratku terapiju<\/p>\n
Postoje i neki lekovi koji le\u010de depresiju, usporavaju rad srca i pove\u0107avaju rad nekih hemikalija u telu za koje se smatra da su efikasne u prevenciji ptsp ako se daju u danima neposredno nakon traumati\u010dnog iskustva.<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":0,"template":"","yoast_head":"\n