Glatki mi\u0161i\u0107 je uz popre\u010dno-prugasti, odnosno skeletni, i sr\u010dani mi\u0161i\u0107 jedna od tri glavne vrste mi\u0161i\u0107nog tkiva. Kontrakcije glatkih mi\u0161i\u0107a su pod kontrolom autonomnog nervnog sistema \u0161to zna\u010di da oni ne rade pod uticajem svesti i volje.<\/p>\n
<\/p>\n
Sa stanovi\u0161ta histologije, glatki mi\u0161i\u0107i koji su intervenisani od strane autonomnog nervnog sistema razlikuju se od drugih mi\u0161i\u0107a po tome \u0161to vlakna od kojih su sa\u010dinjeni nemaju pravilan raspored. Glatki mi\u0161i\u0107i su za razliku od skeletnih gra\u0111eni od mnogo manjih vlakana pre\u010dnika izme\u0111u 1 i 5 mikrometara, a duga\u010dki su izme\u0111u 20 i 500 mikrometara. Glatki mi\u0161i\u0107i izgra\u0111eni su od aktinskih i miozinskih niti. Aktinske niti su pri\u010dvr\u0161\u0107ene za gusta tela\u0161ca koja mogu biti ili vezana za membranu ili razbacana po \u0107eliji. Izme\u0111u aktinskih niti se nalaze miozinske niti. Ovih niti ima 5 do 10 puta manje od aktinskih. U pore\u0111enju sa popre\u010dno-prugastim, odnosno skeletnim mi\u0161i\u0107ima, glatki mi\u0161i\u0107i se kontrakuju u opu\u0161taju dosta sporije.<\/p>\n
<\/p>\n
Glatki mi\u0161i\u0107i nalaze se u gra\u0111u krvnih i limfnih sudova, organa sistema za varenje, du\u0161nika, mokra\u0107ne be\u0161ike, materice, ko\u017ee, unutra\u0161njih mi\u0161i\u0107a oka, itd. Iako se najve\u0107i broj glatkih mi\u0161i\u0107a sastoji od posebne vrste glatkih mi\u0161i\u0107nih vlakana koja nisu sasvim glatka, oni spadaju u grupu glatkih mi\u0161i\u0107a zajedno sa mi\u0161i\u0107ima od kojih je izgra\u0111eno srce.<\/p>\n
<\/p>\n
Mi\u0161i\u0107i od kojih su izgra\u0111eni srce, sistem organa za disanje i sistem organa za varenje rade automatski. Rad ovih mi\u0161i\u0107a pod kontrolom je nerava koji pripadaju autonomnom nervnom sistemu. Ove nerve stimuli\u0161e kompleksna me\u0161avina hemijskih supstanci poput acetilholina i norepinefrina koja se nalazi oko nervnih \u0107elija. Ovi hemijski posrednici igraju klju\u010dnu ulogu u omogu\u0107avanju normalnog funkcionisanja mi\u0161i\u0107a. Osim toga \u0161to su zadu\u017eeni za kontrakcije mi\u0161i\u0107a koje se ne de\u0161avaju pod uticajem volje, oni tako\u0111e i kontroli\u0161u intenzitet i frekvenciju ovih kontrakcija.<\/p>\n
<\/p>\n
Glatki mi\u0161i\u0107i podlo\u017eni su raznim bolestima. Bolest koja se naj\u010de\u0161\u0107e javlja na mi\u0161i\u0107ima koji ne rade pod uticajem volje su okluzija, odnosno blokada koronarnih arterija. Blokada koronarnih arterija naj\u010de\u0161\u0107e nastaje kao posledica ateroskleroze ili tromboze, a u nekim slu\u010dajevima ova dva oboljenja se mogu javiti i u isto vreme. U zavisnosti od toga koji deo miokarda je o\u0161te\u0107en, kao i od celogkupnog zdravstvenog stanja pacijenata, bolesti glatkih mi\u0161i\u0107a mogu dovesti do infarkcije miokarda, odnosno sr\u010danog udara. Do sr\u010danog udara dolazi kada se onemogu\u0107i normalno funkcionisanje koronarnih arterija, jer u tom slu\u010daju druge arterije ne mogu preuzeti njihovu funkciju kao \u0161to je to slu\u010daj sa tkivima. Postoje i odre\u0111ene vrste virusa koji mogu dovesti do pojave miokarditisa, tj. upale miokarda. Ukoliko se pojave bilo kakvi simptomi koji mogu ukazivati na postojanje bolesti sr\u010danih ili drugih glatkih mi\u0161i\u0107a neophodno je potra\u017eiti pomo\u0107 lekara kako bi se ustanovila ta\u010dna dijagnoza i na vreme zapo\u010delo sa le\u010denjem.<\/p>\n
<\/p>\n
Glavna funkcija mi\u0161i\u0107nog sistema tela je omogu\u0107avanje kretanja. Mi\u0161i\u0107i su jedina vrsta tkiva u telu koji imaju sposobnost kontrakovanja, \u0161to omogu\u0107ava pomeranje drugih delova tela. Mi\u0161i\u0107i tako\u0111e omogu\u0107avaju telu da sedi i stoji, stabilizuju i oja\u010davaju zglobove, i proizvode toplotu kako bi odr\u017eali normalnu telesnu temperaturu.<\/p>\n
<\/p>\n
Funkcija mi\u0161i\u0107a koji ne rade pod kontrolom volje je omogu\u0107avanje varijacija oblikai pre\u010dnika unutra\u0161njih organa. Kontrakcije glatkih mi\u0161i\u0107a pod kontrolom su autonomnog nervnog sistema. Sr\u010dani mi\u0161i\u0107 jedna je od vrsta glatkih mi\u0161i\u0107a.<\/p>\n
<\/p>\n
Ponavljanje kontrakcija glatkih mi\u0161i\u0107a omogu\u0107ava kontrolu krvnih sudova kao i regulisanje protoka krvi.<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":0,"template":"","wiki-categories":[1666],"wiki-types":[],"yoast_head":"\n