Definicija
Vazovagalna sinkopa predstavlja jedan od najčešćih uzroka gubitka svesti. Nesvestica,odnosno sinkopa poznata je kao kraći gubitak svesti ili onesvešćivanje. Nastaje usled privremenog prekida krvnog protoka ka moždanim strukturama, izazivajući nagli pad u srčanoj frekvenci kao i vrednostima krvnog pritiska. Ovaj poremećaj krvnog protoka dovodi do nastanka gubitka svesti i može biti izazvano usled nekoliko faktora koji mogu podrazumevati prizor krvi, epileptičke napade, niske vrednosti glikemije, ekstreman emocionalni poremećaj ili stajanje u dužem vremenskom periodu.
Vazovagalna sinkopa generalno ne zahteva lečenje budući da predstavlja bezopasno stanje usled privremen malfunkcije autonomnog nervnog sistema. Lekar može preporučiti nekoliko medicinskih ispitivanja u cilju isključivanja najozbiljnijih uzroka gubitka svesti kao što su poremećaji srčanog rada i i omogućavanje adekvatne dijagnoze u cilju daljeg lečenja ako je to neophodno.
Simptomi
Pre gubitka svesti, kod individue moguća je pojava:
Nesvestice
Mučnine
Gubitka ravnoteže
Hladnog znoja
Zevanja/pospanosti
Bledila kože
Zamagljenog vida ili pojava duplih slika
Oporavak nakon vazovagalnih sinkopa poseduje tendenciju pojave u periodu kraćem od jedne minute nakon onesvešćivanja. U slučaju prebrzog pridizanja iz ležećeg položaja, rizik za nastanak ponovnog onesvešćivanja se povećava.
Uzroci
Vazovagalna sinkopa javlja se kada specifičan uzročni faktor uslovi da određeni deo nervnog sistema koji reguliše krvni pritisak i srčanu frekvencu, ne vrši adekvatno svoju funkciju.
Pad u vrednostima krvnog pritiska kao i usporeniji srčani rad ograničavaju dotok krvi ka mozgu, te nastaje gubitak svesti kod osobe. Prosta epizoda poznata kao vazovagalni napad ili neurološki-posredovana sinkopa jeste najčešći vid gubitka svesti.
Najčešći uzroci vazovagalne sinkope uključuju sledeće:
Stajanje u dužem vremenskom periodu
Prebrzo ustajanje
Ekspozicija visokim temperaturama
Venepunkcija
Strah od povreda organizma
Mesto krvarenja
Stresna situacija
Naprezanje tokom peristaltičkih pokreta
Dehidratacija
Gubitak sna
Glad
Izraženi menstrualni grčevi
Nekontrolisani dijabetes
Primena određenih lekova
Određena medicinska stanja koja zahvataju nervni sistem
Lečenje
Kod većine slučajeva vazovagalne sinkope, lečenje nije potrebno. Kod ozbiljnijih slučajeva prilikom čestih nesvestica, glavni cilj jeste lečenje uzročnog stanja. Lekar može preporučiti neku od sledećih terapeutskih opcija:
Midodrin: vid medikamentozne terapije primenjivan u lečenju niskog krvnog pritiska
Primena određenih fizičkih vežbi u cilju snižavanja akumulacije krvi u donjim ekstremitetima
Nošenje graduisanih kompresivnih čarapa u cilju poboljšanja cirkulacije
Edukacija tehnika u cilju naprezanja mišića donjih i gornjih ekstremiteta,trupa putem izvođenja specifičnih vežbi
Dodatak soli u ishrani
Povećan unos kalijuma
Unos većih količina tečnosti radi održavanja adekvatne hidriranosti
Izbegavanje produženog stajanja
Biofidbek trening: tehnike koje se primenjuju u kontroli ubrzanog srčanog rada putem odašiljanja signala preko električnih senzora tokom specifične srčane aktivnosti
Hiruški pristup kada je to indikovano (plasiranje električnog pejsmejkera u cilju regulisanja srčanih kontrakcija)
Prevencija
Siguran vid prevencija vazovagalnih sinkopalnih epizoda je nemoguć čak i primenom lečenja. Specifične mere koje mogu pomoći osobi tokom nastale epizode uključuju ležanje kao i odizanje donjih ekstremiteta u cilju potpomaganja gravitacionih sila da poboljšaju protok krvi ka regiji mozga.
