Fibromuskularna displazija (FMD) predstavlja stanje koje dovodi do suženja (stenoze) i uvećanja (aneurizme) najčešće arterija srednje veličine u organizmu. Regije suženih polja arterija nastaju najčešće u blizini jedna druge i mogu izazvati znatno suženje arterije što rezultuje oštećenim prilivom krvi u organe.
Fibromuskularna displazija može izazvati brojne komplikacije kao što su visok krvni pritisak ili cepanje arterija (disekcija) u slučaju netretiranosti lezije.
Fibromuskularna displazija najčešća je u srterijama koje ishranjuju bubrege. Fibromuskularna dispalzija takođe može zahvatiti nutritivne arterije mozga, abdomena, gornjih i donjih ekstremiteta. Ne postoji definitivan način za izlečenje ovog stanja.
Simptomi
Većina osoba sa fibromuskularnom displazijom je asimptomatska. Ipak, moguće je postojanje određenih simptoma, u zavisnosti od toga koje arterije su zahvaćene procesom fibromuskularne displazije.
Bubrežni (renalne arterije) simpotmi uključuju:
Visok krvni pritisak
Oštećenje tkiva bubrega (ishemijska renalna atrofija)
Hronična insficijencija bubrega (retko).
Moždani (karotidne arterije) simpotmi podrazumevaju:
Glavobolja
Vrtoglavica
Zmaagljen vid ili privremen gubitak vida
Pulsacije u ušima (tinnitus)
Hronične glavobolje
Facijalna paaliza ili utrnulost
Abdominalni (mezenterične arterije) simptomi uključuju:
Abdominalni diskomfro nakon jela (postprandijalno)
Nenameran gubitak težine
Simptomi gornjih i donjih ekstretmiteta (periferne arterije) uključuju:
Diskomfort tokomp pokreta
Hladne udove
Slabost
Utrnulost
Promene boje i izgleda kože
Moguće je da kod nekih osoba sa fibromuskularnom displazijom postoji više od jedne suužene arterije.
Uzroci
Tačan etiopatogenetski mehanizam nastanka fibromuskularne displazije je nepoznat, ali smatra se da sledeći faktori mogu imati udela u nastanku:
Genetički faktori: genetika ima veliku ulogu u razvoju fibromuskularne dispalzije. Ipak, ne predstavlja nasledno oboljenje i može tkođe nastati u raznim arterijama ili posedovati blaži ili teži tok.
Hormoni: fibromuskularna displazija najčešća je ko žena, te se smatra daodređeni hormoni mogu biti udruženi sa razvojem fibromuskularne displazije.
Patološki razvoj arterija: neadekvatno snabdevanje arterija kiseonikom koje ishranjuju zidovekrvnih sudova mogu dovesti do formiranja abnormalnih krvnih sudova, koje mogu voditi nastanku fibromuskularne displazije. Takođe mogu biti izazvane patološkom lokalizacijom u organizmu, elkoviam ili duvanom koji dovode do abnormalnog razvoja arterija. Pri patološkom razvoju artrija, nakupine ćelija grade ćelijski zid dovodeći do suženja lumena i redukcije krvnog protoka.
Fakori rizika
Faktori rizika koji povećavaju rizik za nastanak fibromuskularne displazije uključuju:
Ženski pol
Starost: većina slučajeva fibromuskularne displazije nastaje u ranim pedesetim
Konzumacija duvana.
Komplikacije
Komplikacije udružene sa fibromuskularnom dispalzijom uključuju:
Hipertenziju : česta komplikacija usled suženja arterija, koje vodi daljem oštećenju arterija, srčanim oboljenjima ili srčanoj insuficijenciji.
Hronična insuficijencija bubrega: insuficijentan krvni protok ka bubrezima usled suženja lumenih arterija te može nastati trajno ođtćenje bubrega
Disekcija arterija: procepi u zidu arterija koje izazivaju da krv curi u arterijski zid. Ovo može ograničavati protok krvi ka organima koji se snabdevaju oštećenim arterijama.
Aneurizme: nakupine ili aneurizmr mogu nastati u slabijim regijama zida arterija. Ruptura zida jeste životno ugrožavajuće stanje.
Infarkt: disekovana arterija može voditi ka mozgu ili u slučaju aneurizme u arterijama u blizini mozga te prisutne rupture koja dovodi do nastanka moždanog udara.
Prevencija
Fibromuskularna displazija nije preventibilno stanje. Ipak, prestanak konzumiranja duvana može smanjiti rizik za nastanak ovog oboljenja.
