Prelom kuka

Prelom kuka predstavlja ozbiljnu povredu kukova koja može imati posledice opasne po život ukoliko se ne sanira na vreme. Prelom kukova se najčešće javlja kod starijih osoba kao i osoba koje boluju od osteporoze ili sličnih oboljenja kostiju.

Sa starošću neminovno dolazi do slabljenja kostiju, te se rizik od ovih povreda povećava sa godinama. Do ovih povreda najčešće dolazi prilikom pada ili spoticanja. Stariji ljudi su podložniji ovim povredama zbog slabljenja vida i problemima sa ravnotežom koji često prate starost. Kombinacije različitih lekova takođe utiču na sposobnost održavanja ravnoteže i brzinu refleksa.

Prelom kuka je povreda koja se mora sanirati operacijom. U zavisnosti od težine povrede, pacijentu se može zakrpiti kost ili se zameniti ceo kuk. Operacije na kuku zahtevaju dugotrajnu fizikalnu terapiju kako bi se povratila prvobitna mobilnost kuka.

Održavanjem normalne gustine kostiju i izbegavanje povreda značajno umanjuju rizik od preloma kuka.

 

Simptomi

Prelom kuka može se manifestovati nekim of sledećih simptoma:

·         Nemogućnost pomeranja jedne ili obe noge nakon pada

·         Intenzivan bol u kuku ili preponama

·         Ukočenost i oticanje oko mesta preloma kuka

·         Stvaranje masnica i podliva oko mesta preloma kuka

·         Nemogućnost oslanjanja na nogu na strani gde je došlo do preloma kuka

·         Abnormalan položaj noge

·         Kraća noga na strani gde je došlo do preloma kuka

 

Uzroci

Do preloma dolazi kada se na kuk primeni velika sila – prilikom udarca ili pada. Do preloma kuka može doći i kod mladih ljudi sa zdravim kostima, i to najčešće u saobraćajnoj nesreći ili padom prilikom skijanja.

Kod starijih ljudi prelom kuka uglavnom nastaje kao posledica pada. Postoje i određeni slučajevi pacijenata sa oštećenjem kostiju kod kojih do preloma kuka može doći i samo okretanjem noge ili oslanjanjem na nogu. Takvi slučajevi su retki, i tu je skoro uvek u pitanju veoma uznapredovala osteoporoza.

 

Faktori rizika

Faktori koji povećavaju rizik od nastajanja preloma kuka su:

·         Starost – stariji ljudi su podložniji ovoj povredi

·         Smanjena gustina kostiju i mišićne mase

·         Problemi sa vidom i ravnotežom – mogu dovesti do bolnog pada koji rezultira prelomom kuka

·         Pol – žene su podložnije ovoj povredi, pogotovo nakon menopauze. Smanjen nivo estrogena u krvi ubrzava trošenje kostiju.

·         Hronične bolesti – hronične endokrine bolesti mogu izazvati krhkost kostiju, dok oboljenja digestivnog trakta mogu dovesti do insufijencije vitamina D i kalcijuma što dovodi do stanjivanja koštane mase

·         Kognitivna pogoršanja – mogu dovesti do čestog gubitka ravnoteže i padanja

·         Lekovi – dugotrajno uzimanje terapije kortizonom može dovesti do slabljenja kostiju

·         Neuhranjenost – nedovoljan unos vitamina D i kalcijuma u detinjstvu onemogućava normalno stvrdnjavanje koštane mase i povećava rizik od preloma. Poremećaji u ishrani takođe mogu dovesti do stanja ekstremne neuhranjenosti.

·         Nedostatak fizičke aktivnosti – gustina kostiju se smanjuje nedovoljnom fizičkom aktivnošću. Za održavanje zdrave gustine kostiju preporučuju se duge šetnje i vežbe dizanja tegova.

·         Konzumiranje alkohola i duvana – duvan i alkohol onemogućavaju normalno zarastanje i regenerisanje koštane mase

Komplikacije

Prelom kuka umanjuje mobilnost pacijenta, i može mu značajno skratiti životni vek. Više od 50% pacijenata sa prelomom kuka izgubi sposobnost da se samostalno kreće. To dovodi do dugotrajne imobilizacije pacijenta, koja može izazvati sledeće komplikacije:

·         Stvaranje krvnih ugrušaka u rukama i nogama

·         Dekubitus – rana na koži izazvanih dugotrajnim pritiskom od ležanja

·         Upalu pluća

·         Infekcije urinarnog trakta

·         Gubitak mišićne mase

·         Povećan rizik od ponovnog pada i preloma kostiju i kuka

 

Prevencija

Primenjivanjem sledećih metoda može se umanjiti rizik od preloma kuka:

·         Unošenje dovoljne količine kalcijuma i vitamina D

·         Redovna fizička aktivnost i vežbe snage

·         Prestanak pušenja i preteranog konzumiranja alkohola

·         Korišćenje štapa ili štaka kako bi se izbegli padovi