Mokraćna kiselina

 

Šta je mokraćna kiselina?

Mokraćna kiselina (lat. Acidum uricum), ili često urinska kiselina, je protein koji predstavlja krajni produkt metabolizma ili oksidacije koja se odvija u telu. Ovaj protein koji čini mokraćnu kiselinu nastaje razdvajanjem purina – molekula koji čine sastavni deo strukture DNK i RNK. Nakon procesa metabolizma ili oksidacije, ovaj protein odlazi u bubreg, odakle se izbacuje iz tela kroz urin.

Mokraćna kiselina je uvek prisutna u ljudskom telu, a njena koncentracija može značajno varirati od osobe do osobe. Uglavnom je prisutna u količini od 5mg na 100 ml tečnosti. Mokraćna kisleina se izbacuje kroz urin prilikom mokrenja, i dnevno se može izbaciti ne više od jednog grama. Porast koncentracije ove kiseline u krvi je skoro uvek rezultat problema u procesu proizvodnje i ekskrecije kiseline. Ljudsko telo takođe može da proizvodi purine. Oni nastaju kao rezultat procesa raspadanja ćelija unutar tela.

Mokraćna kiselina je supstanca koja nastaje kao nusprodukt varenja hrane. Koncentracija mokraćne kiseline se povećava kada telo počinje da vari velike količine hrane ili pića koji su bogati vrstom proteina koji se nazivaju purini. Hrana i piće koji sadrže velike količine purina su:

  • Životinjske i živinske jetre
  • Inćuni
  • Skuša
  • Pivo
  • Vino
  • Sušeni legumi

Najveći deo mokraćne kiseline se razređuje i rastvara u krvi i filtrira u bubrezima, nakon čega se mokrenjem izbacuje kroz urin. Međutim, često može doći do poremećaja koji povećavaju proizvodnju ove kiseline ili onemogućavaju njeno filtriranje iz krvi. Ukoliko dođe do ovakvih poremećaja javlja se oboljenje poznato kao hiperuricemija. Pacijenti oboleli od hiperuricemije imaju povećanu koncentraciju mokraćne kiseline u telu koja može izazvati niz oboljenja i zdravstvenih komplikacija.

 

Zašto treba meriti nivo mokraćne kiseline?

Povećana koncentracija mokraćne kiseline u krvi često je simptom gihta. Giht je vrsta artritisa, bolesti koja izaziva oticanje, ukočenost i smanjenu mobilnost zglobova u telu, najčešće zglobova u šakama i stopalima. Kod pacijenata koji boluju od gihta dolazi do preterane akumulacije mokraćne kiseline u zglobovima stopala i nožnih prstiju.

Još jedan od mogućih uzroka povećane koncentracije mokraćne kiseline je povećana brzina odumiranja ćelija u telu. Ćelije često počinju da odumiru alarmantnom brzinom kao rezultat raka ili terapije kojom se rak leči (terapije radijacijom ili hemoterapijom). Preterano odumiranje ćelija može dovesti do povećanja koncentracije mokraćne kiseline u krvi.

Takođe je moguće imati nisku koncentraciju mokraćne kiseline. Smanjena količina mokraćne kiseline često je indikator bolesti bubrega ili jetre. Ona može nastati kao posledica Fankonijevog sindroma. Fankonijev sindrom predstavlja oboljenje bubrežnih tubula koje onemoućava apsorpciju supstanci poput glukoze i mokraćne kiseline. Kako ne mogu da se apsorbuju, ove supstance se odmah izbacuju kroz urin, i dolazi do stvaranja deficijencije.

Merenje mokraćne kiseline se najčešće vrši kod pacijenata koji boluju od gihta, i predstavlja primarni metod dijagnoziranja ove bolesti. Ova analiza se takođe preporučuje pacijantima kojima je poremećena funkcija bubrega usled povrede i pacijentima koji pate od kamena u bubregu. Ova analiza je takođe bitan lečenja hemoterapijom.

Analiza mokraćne kiseline je test koji se preporučuje svim pacijentima koji pate od hroničnih oboljenja bubrega, artritisa ili sumnjaju da pate od gihta.

 

Standard pripreme

Uzorak je najbolje uzeti ujutru jer se tako dobija najrealnija slika celokupnog stanja. Pacijentima se preporučuje da ne konzumiraju alkohol, lekove poput ibuprofena i aspirina kao i da ne konzumiranju hranu i piće sa visokim sadržajem vitamina C. Pre nego što pacijent donese uzorak neophodno je da se posavetuje sa svojim lekarom. Lekar će proceniti da li pacijent treba da prestane sa uzimanjem redovne terapije i da li će morati da se drži određenog režima ishrane pre davanja uzorka.

 

Da li je ovaj test bolan ili opasan?

Ovaj test je bezbolan i bezopasan. Neki pacijenti mogu osetiti bockanje ili golicanje.

 

Kako se vrši ovaj test?

Analiza mokraćne kiseline se vrši nad uzorkom krvi koji se uzima iz vene.