Šta su mitohondrijalna antitela?

Mitohondrijalna antitela (AMA ili anti-mitohondrijalna antitela) su antitela usmerena protiv antigena unutrašnje mitohondrijalne membrane. Između 95% i 98% pacijenata sa primarnom bilijarnom cirozom (PBC) imaju auto antitela u svojoj krvi koja reaguju sa unutrašnjim slojem mitohondrija. Ova auto antitela nazivaju se još i anti-mitohondrijalna antitela (AMA). Mitohondrije su centralno mesto metabolizma ćelije i nalaze se u unutrašnjosti svih ćelija, ne samo u ćelijama žuči i jetre. Mitohondrije koriste kiseonik koji se putem krvi prenosi iz pluća kao gorivo za stvaranje energije. Mitohondrijalna antitela vezuju se za proteinske antigene koji se nalaze u multienzimskim kompleksima, ili paketima enzima koji se nalaze duž unutrašnjeg zida mitohondrija. Ključne hemijske rekacije neophodne za život jesu upravo ti veoma važni multienzimski kompleksi. Oni nose ovaj naziv upravo zato što se sastoje iz višestrukih enzimskih jedinica.

 

Ova mitohondrijalna antitela posebno reaguju na jednu komponentu multienzimskog kompleksa poznatu kao E2. Kod pacijenata sa primarnom bilijarnom cirozom (PBC), ova mitohondrijalna antitela preferencijalno reaguju na E2 komponentu jednog od multienzima koji je poznat kao  piruvat-dehidrogenaza kompleks (PDC).

 

Zašto se meri nivo mitohondrijalnih antitela?

Prisustvo mitohondrijalnih antitela u krvi ili ljudskom serumu, može biti pokazatelj prisustva i/ili potencijalnog razvoja autoimunog oboljenja poznatog kao primarna bilijarna ciroza (PBC). PBC obično izaziva ožiljke na tkivu jetre i u većini slučajeva je ograničena na sistem žučnih kanala. Postoje mnogi antigeni koji se povezuju sa mitohondrijalnim antitelima, a koji su identifikovani sledećim redom; M1 – kardiolipin, M2 – razgranat lanac kompleksa alfa ketokisele dehidrogenaze, M3 – spoljna mitohondrijalna membrana, M4 – sulfitna oksidaza, M5 – spoljna mitohondrijalna membrana, M6 – spoljna mitohondrijalna membrana, M7 – sarkozin dehidrogenaza, M8 – spoljna mitohondrijalna membrana, M9 – glikogen fosforilaza.

 

Antitela za ove određene antigene povezani su sa brojnim stanjima, antigeni M2, M4, M8 i M9 povezani su sa primarnom bilijarnom cirozom dok se M2 povezuje sa autoimunim hepatitisom, M3 se povezuje sa eritemskim lupusom izazvanog lekovima, M1 sa autoimunim hepatitisom, M6 sa hepatitisom izazvanog lekovima, M7 sa kardiomiopatijom i miokarditisom, M5 sa sistemskim eritemskim lupusem, nediferenciranom bolešću vezivnog tkiva i autoimunom hemolitičkom anemijom. Treba napomenuti da ove povezanosti nisu u potpunosti određene, i ne bi trebalo da se bezuslovno oslanjamo na njih tokom dijagnoze.

 

Primarna bilijarna ciroza se obično sreće kod žena srednjih godina, kao i kod pacijenata koji pate od neke druge autoimune bolesti. Kod akutnog otkazivanja jetre, mitohondrijalna antitela prisutna su za sve važnije antigene jetre poput: piruvat dehidrogenaze, E2 podjedinica, razgranatog lanca 2-oxo-acid dehidrogenaze, i 2-okso-glutarat dehidrogenaze.

 

Uzimanje uzorka za analizu

Uzimanje uzorka za analizu obično se obavlja prilikom vaše posete bolnici u jutarnjim časovima. Nije potrebno obaviti posebne pripreme pred testiranje. Lekar će vas obavestiti da li je preporučljivo jesti pre davanja krvi na analizu. Trebalo bi da obavestite lekara o svim lekovima koje trenutno uzimate budući da neki od njih mogu da utiču na rezultate testiranja.

 

Da li je testiranje bolno i štetno?

Testiranje nije ni bolno ni štetno. Pacijent može da oseti lagani ubod prilikom ulaska igle u ruku tokom procesa vađenja krvi za analizu.

 

Kako se izvodi testiranje?

Testiranje se sastoji od uzimanja krvi za jednostavnu analizu.