Šta je albumin?

Albumin je svaki protein rastvorljiv u void i umereno koncentrovanim slanim rastvorima, a koji je  koagulabilan na toploti. Albumin je najrasprostranjeniji protein krvne plazme u ljudskom organizmu, uglavnom se sintetiše u jetri i čini do dve trećine od 6 do 8% koncentracije proteina u krvnoj plazmi. Albumin je odgovoran za većinu koloidnog osmotskog pritiska u krvi, i stoga je značajan faktor u regulisanju razmene vode između krvne plazme i intersticijalnog, odnosno međućelijskog prostora.  Zbog hidrostatičkog pritiska, voda se potiskuje kroz zidove kapilara u tkivni prostor. Ovaj protok vode je neprekidan sve dok ga osmotičko povlačenje protein, u ovom slučaju molekula albumina, ne zaustavi. Smanjenje koncentracije albumina u plazmi dovodi do povećanog protoka vode iz kapilara u intersticijalni prostor, koje pak dovodi do povećanja količine tečnosti u tkivima, koje ukoliko je ozbiljnih razmera poprima formu edema. Albumin takođe služi i kao transportni protein za prenos velikih organskih anjona, poput masnih kiselina, hormona (kortizola i tiroksina kada su njihovi specifični globulini za vezivanje prezasićeni), bilirubina i mnogih lekova.

 

Albumin ima tri osnovne funkcije, a to su; transport metabolita (poput bilirubina, slobodnih masnih kiselina, i hormona štitne žlezde), održavanje onkotičkog pritiska (osnovna funkcija u razmeni tečnosti u kapilarima i tkivima ljudskog organizma), upotreba kao amino kiselina ukoliko se u telu ukaže potreba za tim.

 

Različite vrste albumina mogu se naći u gotovo svim biljnim i životinjskim tkivima.

 

Zbog čega se određuje nivo albumina?

Ovaj test omogućava dobijanje korisnih i važnih informacija o funkciji jetre i bubrega kod datog pacijenta. Prisustvo albumina u urinu, poznato kao albuminurija, ukazuje na to da pacijent ima poremećaj rada bubrega, što može biti praćeno i oboljenjem bubrega ili oštećenjem srca. Pacijent sa teškim oboljenjem bubrega može dnevno gubiti preko urina čak od 20 do 30 g proteina plazme. Smanjeni nivo proteina albumina u ljudskom organizmu može da se javi usled ozbiljnih oboljenja bubrega. Neka druga oboljenja, poput bolesti jetre, neuhranjenosti, ili ekstremno visoka telesna temperature mogu dovesti do značajnog opadanja nivoa proteina plazme.

 

Određivanje njegovog nivoa omogućava nam da otkrijemo da li pacijent ima neko oboljenje bubrega ili jetre, ili da li telo ne apsorbuje dovoljno proteina.

 

Uzimanje uzorka za analizu

Uzimanje uzorka za analizu obično se obavlja u zdravstvenoj ustanovi u jutarnjim časovima. Lekar će vas obavestiti da li je preporučljivo jesti pre davanja krvi na analizu. Pre testiranja trebalo bi da obavestite lekara o svim lekovima koje uzimate, budući da neki od njih mogu da izmene rezultate testiranja. Lekovi koji mogu da povećaju nivo albumina su: anabolički steroidi, hormone rasta, androgeni i insulin. Međutim, nemojte prestajati sa svojom terapijom bez prethodne konsultacije sa lekarom. Obavezno obavestite lekara o već postojećim oboljenjima koje imate.

 

Da li je testiranje bolno i štetno?

Testiranje nije ni bolno ni štetno. Pacijent može da oseti lagani ubod prilikom ulaska igle u ruku tokom procesa vađenja krvi za analizu.

 

Kako se izvodi testiranje?

Testiranje se sastoji od uzimanja krvi za jednostavnu analizu.