Mišićna atrofija predstavlja stanje koje se karakteriše redukcijom (smanjenjem) volumena kao i funkcionalnom degeneracijom mišića. Najčešće nastaje usled smanjenja volumena pojedinačnih ćelija koje ih grade kao i međućelijske supstance.
Uzroci mogu biti fiziološki (na primer: starenje) ili patološki (na primer: određena oboljenja).
Mišićna paraliza (oduzetost) predstavlja gubitak mišićne funkcije. Postoje dve vrste mišićne paralize:
- Flakcidna, koja se takođe naziva i ‘’periferna’’ili ‘’atrofična’’ i karakteriše se gubitkom voljnih pokreta. Praćena smanjenjem mišićnog tonusa (mišići su mlitavi i istanjeni, kao u slučaju botulizma).
- Flakcidna paraliza može takođe zahvatiti pojedinačne mišiće.
Spastičnost predstavlja gubitak voljnih pokreta i praćena je pojačanim mišićnim tonusom što rezultuje stanjem konstantne mišićne kontrakcije (spastičnosti) mišića (na primer: u slučaju tetanusne infekcije).
Koja oboljenja mogu biti udružena sa postojanjem mišićne atrofije?
Poremećaji udruženi sa prisustvom atrofije i flakcidne paralize mišića mogu biti sledeći:
- Burzitis
- Botulizam
- Ciroza jetre
- Ihtioza
- Lepra
- Diabetesno stopalo
- Poliomijelitis
- Sifilis
- Sindrom karpalnog tunela
Najbitnije je imati na umu da gore prikazana lista nije definitivna, te je neophodno konsultovati ordinirajućeg lekara u slučaju perzistiranja tegoba.
Koja terapija se primenjuje u lečenju mišićne atrofije ?
Budući da prouzrokovači mišićne atrofije mogu biti različiti, sam terapijski pristup može se znatno razlikovati i zavisiće od primarnog uzroka oboljenja.
Kada je najoptimalnije konsultovati se sa ordinirajućim lekarom u slučaju mišićne atrofije?
U slučaju atrofije i flakcidne mišićne paralyze uvek je neophodno posavetovati se sa ordinirajućim lekarom, pogotovo u slučaju postojanja pridruženih oboljenja (pogledati listu uduženih poremećaja).
