Sindrom Brugada nije tako čest ali je to stanje srca koje može biti opasno po život i koje se javlja usled poremećaja ritma srca. Osobe sa sindromom Brugada imaju povećan rizik od neregularnog lupanja srca koji je poznat kao aritmija, koje može izazvati nesvesticu, drhtanje i može čak biti fatalno. Mnogo je češće kod muškaraca i može se lečiti preduzimanjem mera opreza kao što su  izbegavanje određenih lekova, smanjenje visoke temperature, a kada je neophodno, korišćenje medicisnkog aparata koji se zove inplantabilni kardioverter defibrilator (ICD).

 

Simptomi

Mnogi ljudi koji imaju sindrom Brugada ne znaju jer ovo stanje nema nekih evidentnih simptoma. Najvažniji znak sindroma Brugada je abnormalna šema ritma srca (poznata kao ECG šema Brugade prvog tipa) koja se može videti na elektrokardijagaramu. Drugi simptomi koji mogu biti mogući znaci Brugade su:

Nesvestica

Abnormalni srčani ritam

Ubrzani rad srca (iznenadni srčani zastoj)

 

Uzroci

Svaki otkucaj srca se proizvodi od strane električnog impulsa koji se stvara u posebnim ćelijama u gornjoj desnoj srčanoj šupljini. Male pore, koje se zovu kanali, na svakoj ćeliji vode električnu aktivnost koja čini da srce lupa. Brugada sindrom je poremećaj rada srca koji se može javiti usled poremećaja električne aktivnosti. Ovo izaziva nedovoljan protok krvi kroz telo zbof neefikasnog pumpanja srca i može izazvati napade nesvestice ili iznenadnu smrt.

 

Faktori rizika

Faktori koji imaju povećani rizik od sindroma Brugade su:

Muški pol

Često se javlja kod Azijata

Nasledno stanje

Temperatura (možće iziritirati srce i izazvati simptome Brugade)

 

Komplikacije

Komplikacije usled Brugada sindroma uključuju:

Nesvestice

Gubitak funkcija srca, disanja i svesti (zastoj srca)

 

Lečenje

Trenutno nema lekova koji bi se predložili za lečenje Brugada sindroma. Jedina efikasna terapija je ugrađen imlantabilni srčani defibrilatro (ICD). On radi tako što oseća kada srce lupa potencijalno opasnim ritmom i odgovara tako što šalje električne šokove da bi vratio srcu normalan ritam.

Nekoliko jednostavnih stvari mogu vam pomoći u sprečavanju nestabilnosti srčanog ritma:

Izbegavanje visoke temperature uzimanjem paracetamola

Saniranje bolesti kao što je dijareja kako bi se povratila ravnoteža soli u telu

Terapija lekovima: korišćenje lekova kao što su kvindin da bi se smanjio rizik neregularnog ritma srca.