Bolest Karotidne arterije se javlja kada se naslage masti, koja se zove plak, zapuši krvne sudove koji dopremaju krv do karotidnih arterija. Blokada povećava rizik od moždanog udara koji se javlja kada je dotok krvi u mozak prekinut ili zabrinjavajuće smanjen, lišava mozak kiseonika i ćelije mozga počinju da odumiru kroz nekoliko minuta.

Bolest karotidne arterije se razvija veoma sporo. Prvi znak da pacijent ima neko stanje može biti šlog ili tranzijenti ishemijski napad (TIN), koji je u stvari privremena nestašica dotoka krvi u mozak.

 

Simptomi

U svojoj ranoj fazi, bolest karotidne arterije ne pokazuje nikakve znake ni simptome. Stanje može da prođe neopaženo dok ne bude toliko ozbiljno da lišava mozak krvi, izazivajući šlog ili TIN. Iako se simptomi obično reše kroz nekoliko minuta, mogu trajati i do 24 sata. Oni uključuju:

Iznenadnu slabost ili utrnulost u oredelu lica i ekstremiteta, često samo jedne strane

Iznenadne teškoće u govoru

Iznenadni gubitak vida jednog ili oba oka

Iznenadna vrtoglavica ili gubitak ravnoteže

Iznendna, jaka glavobolja bez ikakvog razloga

Iznenadna zbunjenost

 

Uzroci

Bolest karotidne arterije se javlja kao rezultat oštećenja unutrašnje obloge arterije koja doprema krv do mozga. Zapušene arterije imaju teškoće u dostavljanju kiseonika i hranljivih materija koje su neophodne za delove mozga koji su odgovorni za svakodnevno funkcionisanje. Ovaj postepeni proces, koji se naziva ateroskleroza, povezan je sa pušenjem, visokim krvnim pritiskom, visokim nivoima holesterola, i dijabetesom koji se ne kontoliše. Sve ovo može da dovede do manjih oštećenja unutrašnjeg zida arterije, i tokom procesa oporavka, upala se može javiti kao i plak.

 

Komplikacije

Bolest karotidne arterije izaziva oko 10 do 20% moždanih udara koji mogu da ostave trajno oštećenje kod pacijenta i oslabljenost mišića. U težim slučajevima, šlog može biti fatalan. Bolest karotidne arterije može dovesti do šloga kroz:

Smanjen protok krvi

Probušeni plak

Blokade krvnim ugrušcima

 

Faktori rizika

Faktori koji povećavaju rizik od bolesti karotidne arterije uključuju:

Metabolični sindrom

Visok krvni pritisak

Korišćenje duvana

Dijabetes

Visok nivo triglicerida

Nizak nivo HDL-a

Istorija bolesti u porodici

Godine

Preterana gojaznost

Apnea sna

Manjak fizičke aktivnosti

 

Prevencija

Prevencija je bitan faktori kod bolesti karotidne arterije. Da bi smanjili šanse za dobijanje ove bolesti, svako ko ima rizik od nje treba da:

Živi zdrav život

Ostavi pušenje

Kontroliše krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi.