Disfagija je termin koji označava “otežano gutanje“, što znači da je osobi potrebno više vremena i napora kako bi hranu i tečnost iz usta usmerila prema želucu. Može da se javi u bilo kom uzrastu, mada je nešto češća kod starijih osoba.  Disfagija uglavnom nije razlog za brigu i dešava se obično ako osoba jede isuviše brzo, ili ne žvaće hranu dovoljno. U nekim slučajevima takođe može da se poveže i sa bolom koji otežava gutanje. Kada se pojavi, potrebno je zatražiti pomoć lekara.

 

Simptomi

Znakovi i simptomi disfagije mogu da budu sledeći:

Bol prilikom gutanja

Nemogućnost gutanja

Curenje pljuvačke

Promukao glas

Česta gorušica

Osećaj da je hrana zaglavljena u grlu

Stomačna kiselina

Gubitak težine

Kašljanje ili zagrcnutost prilikom gutanja

 

Uzroci

Postoje brojni faktori koji mogu da dovedu do pojave otežanog gutanja. Disfagija se svrstava u dve kategorije: Ezofagealna disfagija i orofaringealna disfagija.

Ezofagealna disfagija odnosi se stanje kod koga se javlja osećaj da je hrana zaglavljena u dnu grla ili u grudima nakon gutanja. Neki od uzroka ezofagealne disfagije su:

Ahalazija: Stanje koje uzrokuje slabljenje mišića zida ezofagusa (jednjaka)

Difuzni spazam: Stanje koje dovodi do visokog pritiska i slabih kontrakcija ezofagusa

Ezofagealna striktura: Stanje koje dovodi do istanjivanja jednjaka

Strana tela: postojanje delova hrane u grlu ili jednjaku

Ezofagealni prsten: Tanak suženi deo u donjem delu jednjaka

Bolest gastroezofagealnog refluksa (GERD): Stanje koje dovodi do nagomilavanja želudačne kiseline u jednjaku

Eozinofilni ezofagitis: Stanje vezano za alergiju na hranu

Sklerodermija: Stanje koje dovodi do otvrdnjavanja i ukrućenosti tkiva i slabljenje donjeg sfinktera ezofagusa

Terapija zračenjem: Procedura koja zahteva upotrebu visoko energetskog zračenja kako bi se uništile ćelije raka

Ezofagealni tumori

Orofaringealna disfagija odnosi se na abnormalnosti u mišićima, nervima i strukturama usne šupljine, ždrela i gornjeg ezofagealnog sfinktera. Neki od uzroka orofaringealne disfagije su:

Neurološki poremećaji: Multipla skleroza, mišićna distrofija i Parkinsonova bolest

Neurološka oštećenja: Šlog, povreda mozga, povreda kičmene moždine

Faringealna divertikula:  Nakupljanje delova hrane u maloj kesici

Rak

 

Faktori rizika

Faktori koji se povezuju sa povećanim rizikom od nastanka disfagije su:

Starenje (starije osobe izložene su većem riziku od pojave poteškoća sa gutanjem)

Izvesna medicinska stanja (neurološki poremećaji ili poremećaj u nervnom sistemu)

 

Komplikacije

Moguće komplikacije koje mogu da se jave od otežanog gutanja mogu biti sledeće:

Neuhranjenost: nedovoljan unos hranljivih materija u organizam

Gubitak težine: zbog otežanog unosa hrane i tečnosti

Dehidratacija: neadekvatan unos tečnosti

Problemi sa disanjem: zapalenje pluća i druge respiratorne infekcije

 

Prevencija

Iako teškoće sa gutanjem ne mogu da se spreče, lagano uzimanje hrane i temeljno žvakanje mogu da smanje rizik od nastanka disfagije. Takođe, rano otkrivanje i efikasno lečenje simptoma GERD-a može da umanji rizik od pojave disfagije.