Duralna arteriovenska fistula (DAVF) jeste nepravilnost između arterije i opne koja obavija mozak i kičmenu moždinu (dura) i odvodne vene. Može doći do formiranja neprirodnih krvnih sudova između arterija i vena (arteriovenska fistula) u mozgu, kičmenoj moždini ili drugom delu tela. DAVF je najređi oblik fistule i obično se javlja kod žena iznad 40. godine života. Lečenje duralne arteriovenske fistule obično se sprovodi kateterizacijom ili endovaskularnom embolizacijom, čija je svrha da se fistula zatvori i spreči nastanak daljih komplikacija.
Simptomi
Simptomi duralne arteriovenske fistule zavise od položaja i veličine. Oni mogu biti:
Zvuk pulsiranja u talasima (pulsirajući tinitus)
Veliko vensko jezero iza oka (kavernozni sinus)
Uporna i sve jača glavobolja
Spor ali napredujući gubitak funkcije ekstremiteta
Disfunkcija creva i mokraćne bešike
Disfunkcija mozga
Uzroci
Fistula nastaje kada se arterija direktno spaja sa venom. Najčešće mesto gde se fistula formira je iza uha, zato se i protok krvi iz arterije u venu, odnosno kroz fistulu, može čuti preko uha. Osoba može da čuje pulsirajući zvuk, odnosno šum u ritmu srca, a koji se zove “pulsirajući tinitus” zato što protok krvi kroz arterije nije ujednačen, već se menja zajedno sa brzinom otkucaja srca koje stvara taj zvuk.
Za DAVF se generalno smatra da je stečeno stanje do koga dolazi zbog nekoliko uobičajenih uzroka:
Tromboza duralnog sinusa (blokirani duralni sinusi)
Povreda glave
Infekcija
Operativni zahvat
Faktori rizika
Faktori koji se povezuju sa nastankom DAVF obuhvataju između ostalog sledeće:
Traumatska povreda mozga
Osobe sa dijabetesom
Određene gastrointestinalne bolesti (Kronova bolest, zapaljenska bolest creva)
Komplikacije
Komplikacije koje mogu nastati usled duralne arteriovenske fistule mogu biti sledeće:
Krvarenje u mozgu
EPI napadi
Neurološka onesposobljenost (slepilo)
Smrt.
