Gastritis predstavlja zapljenje ili ošećenje tkiva u želucu, i uglavnom nastaje kao posledica iritacije ili infekcije. Gastritis je veoma često i uglavnom bezopasno oboljenje. Postoji dve vrste gastritisa – akutni ili hronični. Akutni gastritis je dosta ređi i nastupa iznendano, dok je hronični gastritis dosta češći. Hronični gastritis se razvije dugo i sporo, najčešće po nekoliko meseci ili godina.

 

Simtpomi

Hronični gastritis uglavnom ne izaziva nikakve simptome. Nakon nekoliko meseci ili godina može prouzrokovati simptome koji su veoma slični onima kod akutnog gastritisa, koji su dosta intenzivniji i javljaju se iznenadno. Neki od simptoma koji se javljaju kod oba tipa gastritisa su:

·         Neprijatan osećaj u stomaku nakon jela

·         Mučnina

·         Povraćanje

Teži slučajevi gastritisa mogu izazvati krvarenje tkiva u želucu, koje pacijent uglavnom ne primeti dok ne dođe do pojave anemije usled velikog gubitka gvožđa. Amenija se manifestuje hroničnim umorom i bledilom kože. Intenzivnije krvarenje može se videti u stolici, koja može biti ili krvava ili izuzetno tamne boje.

U slučaju pojave atrofičnog gastritisa pacijent uglavnom nema nikakve simptome koji bi se mogli povezati sa oboljenjem želuca. Simptomi ovih pacijenata slični su onima sa anemijom, jer dolazi do nedostatka vitamina B12. Atrofični gastritis može izazvati trajnu štetu na želucu i onemogućiti proizvodnju internog faktora. Kada se prekine proizvodnja ovih internih faktora, telo ne može apsorbovati nutrijente kroz zidove želuca i time dolazi do izrazitog nedostatka vitaminau telu. Pacijenti koji pate od hroničnog gastritisa imaju povećan rizik od karcinoma želuca.

 

Uzroci

Akutni gastritis nastaje kao posledica preteranog unosa alkohola, aspirina ili drugih nesteroidnih protivupalnih lekova poput brufena. Akutni gastritis takođe može nastati i kao posledica sepse ili drugog stanja opasnog po život.

Hronični gastritis najčešće uzrokuje bakterija Helicobacter pylori, koja se u određenim količinama uvek nalazi u želucu. Ukoliko se pojača njeno prisustvo, dolazi do propadanja sluzne obloge želuca koja ga štiti od želudačne kiseline. Hronični gastritis se često javlja zajedno sa Kronovom bolešću, oboljenjem koje izaziva upalu sistema za varenje. Preterano konzumiranje alkohola, cigareta i nesteroidnih protivupalnih lekova su česti uzroci hroničnog gastritisa.

Gastritis se ređe može javiti i kao posledica neke autoimune bolesti, uglavnom Hašimotove bolesti štitaste žlezde ili tip 1 dijabetesa.

 

Faktori rizika

Faktori koji povećavaju rizik od dobijanja gastritisa su:

·         Prisustvo bakterije Helicobacter pylori

·         Genetska predispozicija

·         Preterano konzumiranje alkohola

·         Pušenje

·         Stres

·         Autoimune bolesti

·         Drugog oboljenja želuca ili digestivnog trakta.

 

Komplikacije

Ukoliko se ne leči na vreme gastritis može izazvati sledeće komplikacije:

·         Krvarenje u želucu

·         Polipe ili čireve na želucu

·         Karcinom želuca.

 

Prevencija

Najbolja mera prevencije gastritisa je vođenje zdravog života. Pacijentima sa povećanim rizikom od dobijanja gastritisa se savetuje zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i prestanak pušenja. Najugroženijim pacijentima zabranjuje se konzumiranje droga i alkohola.

Kako bi se izbegao gastritis izazvan bakterijama, pacijentima se savetuje redovno pranje ruku i izbegavanje sveže nekuvane hrane.