Šta su HIV antitela?
HIV antitela nastaju samo u slučaju kada je pacijent bio izložen virusu humane imunodeficijencije (HIV), virusom koji je odgovoran za nastanak sindroma stečene imunodeficijencije poznate kao SIDA, u krvnom serumu, pljuvačci ili urinu. Kada je neko lice HIV pozitivno (odnosno kada se virus humane imunodeficijencije nalazi u njegovom organizmu), to znači da je lice zaraženo virusom HIV ali da se kod njega još nije razvila SIDA.
Oštećenjem vašeg imunog sistema, HIV onemogućava sposobnost vašeg tela da se bori sa mikroorganizmima koji dovode do pojave bolesti. Virus HIV prenosi se seksulanim kontaktom. Takođe može da se prenese i stupanjem u kontakt sa krvlju zaražene osobe ili sa majke na plod tokom trudnoće (ukoliko je majka HIV pozitivna), na porođaju i prilikom dojenja. Bez lečenja može proći i nekoliko godina dok HIV toliko oslabi organizam da dođe do pojave SIDE.
Trenutno nema leka ni za virus HIV niti za SIDU, ali postoje lekovi koji znatno mogu da uspore napredovanje bolesti. Ovi lekovi doveli su do smanjenja stope smrtnosti od SIDE u brojnim razvijenim zemljama. Međutim, virus HIV nastavlja da desetkuje populaciju Haitija, Afrike i nekih delova Azije.
Ukoliko osoba zna da je zaražena takođe može pomoći u sprečavanju širenja virusa na druge.
Zašto se meri nivo HIV antitela?
Postoji nekoliko vrsti testova kojima se ispituju krv i ponekad pljuvačka kako bi se potvrdilo da je neka osoba zaražena HIV-om. Noviji testovi mogu da utvrde postojanje HIV antigena (proteina), i do 20 dana ranije od ostalih standardnih testova. Ovo pomaže u prevenciji širenja virusa na druge, ali znači i raniji početak lečenja. Testovi krvi otkrivaju prisustvo HIV antitela. Ljudsko telo stvara antitela kao odgovor na infekciju virusom HIV. Ovi testovi ne mogu da utvrde prisustvo virusa odmah nakon infekcije jer je potrebno izvesno vreme da telo stvori antitela. Zbog toga se pozitivni rezultat prvog testa (poznat kao ELISA) uvek mora potvrditi drugim testom (Western Blot test). Ukoliko je rezultat negativan on ne isključuje infekciju, budući da postoji takozvani period prozora tokom koga je osoba zaražena, ali se prisustvo virusa još uvek ne može utvrditi putem testa. Obično je potrebno do 8 nedelja kako bi telo proizvelo HIV antitela, ali je u nekim slučajevima potrebno čak i do 6 meseci.
Da li je testiranje bolno i štetno?
Testiranje nije ni bolno ni štetno. Pacijent može da oseti lagani ubod prilikom ulaska igle u ruku tokom procesa vađenja krvi za analizu.
Kako se izvodi testiranje?
Testiranje se sastoji od uzimanja krvi za jednostavnu analizu.
Uzimanje uzorka za analizu
Uzimanje uzorka za analizu obično se obavlja u zdravstvenoj ustanovi u jutarnjim časovima. Obavezno je da se nekoliko sati pre davanja krvi na analizu ne unosi hrana. Trebalo bi da obavestite lekara o svim lekovima koje trenutno uzimate budući da neki lekovi mogu da utiču na rezultate testiranja. Priložite i bilo kakve prethodne nalaze o bolestima jer mogu biti potrebni vašem lekaru.
Da li je testiranje bolno ili štetno?
Testiranje nije ni bolno ni štetno. Pacijent može da oseti lagani ubod prilikom ulaska igle u ruku tokom procesa vađenja krvi za analizu.
Kako se izvodi testiranje?
Testiranje se sastoji od uzimanja krvi za jednostavnu analizu.
