Kardiogeni šok je retko stanje u kojem srce nije u stanju da pumpa dovoljno krvi da bi zadovoljilo potrebe tela. Kao rezultat toga, krvni pritisak počinje da pada i organi počinju da otkazuju. Kardiogeni šok se običnojavlja pre i posle srčanog udara. Ako se ignoriše ili se ne leči, može biti fatalan.
Simptomi
Znaci i simptomi kardiogenskog šoka mogu uključiti sledeće:
Bol u grudima
Ubrzano disanje
Brzi rad srca
Znojenje
Nizak krvni pritisak
Bledilo kože
Konfuzija
Zadihanost
Hladne ruke i stopala
Vrtoglavica
Smanjeno mokrenje
Uzroci
Kardiogeni šok se obično javlja usled ozbiljne bolesti srca (tokom ili nakon srčanog udara), manjak kiseonika u srcu oštećuje glavnu šupljinu srca, što oslabljuje srčani mišić i dovodi do pojave kardiogenog šoka. Drugi mogući uzroci kardiogenog šoka mogu uključiti sledeće:
Upalu srčanog mišića
Infekciju srčanih komora
Opasan ritam srca
Pritisak na srce usled nagomilane tečnosti oko njega
Cepanje zida između leve i desne komore
Predoziranje lekovima
Faktori rizika
Faktori koji su povezani sa povećanim rizikom od kardiogenog šoka uključuju:
Starost
Istoriju postojanja srčanih udara
Blokadu glavnih arterija srca
Dijabetes ili povećani krvni pritisak
Komplikacije
Komplikacije kod kardiogenog šoka uključuju sledeća oštećenja u telu:
Oštećenje bubrega (bubrezi ispuštaju hemikalije kako bi odrđavali pravilno funkcionisanje mišića)
Oštećenje jetre (jetra ispušta proteine da pomognu u stvaranju krvnih ugrušaka)
Oštećenje mozga (mozak pomaže u kontrolisanju svih funkcija tela)
Prevencija
Nekoliko predloga za sprečavanje iznenadnog kardiogenog šoka uključuju:
Nadgledanje i kontrolisanje visokog krvnog pritiska i holesterola
Izbegavajte pušenje
Održavajte zdravu težinu
Vežbajte redovno
Brzo reagujte na problem (kao što je srčani udar i problem sa srčanim zaliskom).
