Koronarno oboljenje arterija nastaje usled oštećenja koronanih arterija, velikog krvnog suda koje snabdeva srce krvlju, kiseonikom i nutritivnim materijama. Najčešći uzrok koronarne arterijske bolesti jesu depoziti holesterola (plakovi) u zidu arterija kao i zapaljenski process.
Nakupljanj plakova sužava lumen koronarnih arterja i sniževa krvni protok ka srcu. Tokom vremena, ovo dovodi do bolova u grudima (angina), kratkoće daha ili drugih simptoma. Kompletna opstrukcija koronarnih arterija može izazvati srčani infarct.
Koronarno oboljenje arterija najčešće se razvija tokom više decenija i može biti asimptomatski i u vreme nastajanja infarkta.
Simptomi
Simptomi koronanih oboljenja mogu uključivati:
Bol u grudnom košu (angina): osećaj pritiska ili težine u grudima i bol izazvan fizičkim ili emocionalnim stresom. Kod žena, bol može biti nestalnog ili oštrog karaktera sa lokalizacijom u abdomenu, leđima ili ruci.
Kratak dah: kratkoća daha ili ekstreman umor tokom napora može biti rezultat insuficijentne srčane kontrakcije.
Srčani napad: srčani napad može biti rezultat kompletne opstrukcije koronarnih arterija uz simptome pritiska u grudima i bola u ramenu ili ruci udruženo sa znojenjem i otežanim disanjem.
Uzroci
Koroanrno oboljenje arterija izazvano je osštećenjem ili povredom unutrašnjeg sloja koronarnih arterija. Oštećenje nastaje usled sledećih faktora:
Konzumacija duvana
Hipertenzija
Hiperholesterolemija
Diajbetes ili insulinska rezistencija
Sedanterni način života
Rdijaciona terapija u predelu grudnog koša
Faktori rizika
Faktori koji povećavaju rizik za nastanak oboljenja koronarnih arterija podrazumevaju:
Starije životno doba
Muški pol
Pozitivnu porodičnu istoriju
Dijabetes
Gojaznost
Fizičku inaktivnost
Konzumaciju duvana (nikotin izaziva konstrikciju krvnih sudova, dok karbon-monoksid može oštetiti unutrašnji epitel čineći ih podložnim aterosklerozi).
Visok krvni pritisak (nekontrolisana hipertenzija dovodi do otvrdnuća i istanjenja arterijskog zida i sužavanja lumena te smanjenog krvnog protoka)
Prisustvo stresoar (konstantan stress dovodi do oštećenja arterija i pogoršanja durgih faktora rizika)
Faktori rizika često su istovremeno prisutni i nadovezuju se jedan na drugi. Na primer, gojaznost može biti preludijum u dijabetes ili hipertenziju. Ova kombinacija povećava rizik za nastanak koronarnog oboljenja arterija.
U nekim slučajevima, koronarno oboljenje arterija može nastati i bez prisustva specifičnih faktora rizika.
Mogući dodatni faktori su:
Apnea: poremećaj koji izaziva ponavljano prekidanje i nastavak disanja tokom sna, što izaziva hipertenziju i dodatno napreže kardiovaskularni sistem.
C-reaktivni protein: protein čija koncentracija raste u slučaju otoka u bilo kojoj regiji tela. U ovom slučaju, uz suženje koronarnih arterija, nastaje sniženje u nivou C-reaktivnog protein.
Hipertrigliceridemija: vrsta masnih kiselina u krvi, koja povišava rizik za nastanak oboljenja koronarnih arterija u slučaju visokih koncentracija
Homocistein: aminokiselina koja se upotrebljava u sintezi protein i formiranju glavnih tkiva. Visok nico homocisteina izaziva povećan rizik za nastanak koronarnog oboljenja arterija.
Lipoprotein (a): lipoprotein (a) nastaje kada se lipoprotein niske gustine veže za određen protein. Ovo onemogućava organizmu da razgradi krvne ugruške, što može voditi ka oboljenju koronarnih arterija i srčanom napadu.
Komplikacije
Moguće komplikacije oboljenja koronarnih arterija podrazumevaju:
Bol u grudnom košu (angina)
Srčani napad (kompletna opstrukcija arterija srca)
Srčana insuficijencija (hronični nedostatak kiseonika i nutritivnih materija usled redukovanog krvnog protoka ili oštećenja usled srčanog infarkta)
Poremećaji srčanog ritma (aritmije)
Prevencija
Prestanak konzumacije duvana
Kontrolisanje i lečenje hipertenzije, hipertrigliceridemije i dijabetesa
Redivna fizička aktivnost
Pravilna ishrana (nisko-kalorična i neslana ishrana)
Održavanje adekvatne telesne težine
Redukcija stresa
