Nizak krvni pritisak

Definicija

Nizak krvni pritisak ili hipotenzija dovodi do toga da se osobe sa ovakvim pritiskom osećaju ošamućeno i slabo, ili da čak izgube svest. I dok većina ljudi ima sklonost da ima manji krvni pritisak od onog uobičajenog, neke osobe kod kojih se nizak krvni pritisak javlja s vremena na vreme osećaju se ošamućeno, a kod nekih osoba ovakav krvni pritisak može dovesti do ozbiljnih problema i stanja opasnih po život.

Krvni pritisak razlikuje se od osobe do osobe. Međutim, generalno se pritisak vrednosti 90/60 smatra niskim krvnim pritiskom.

Uzroci niskog krvnog pritiska variraju, od dehidratacije do ozbiljnih medicinskih poremećaja i onih koji zahtevaju hirurških zahvat. Niski krvni pritisak može se lečiti, ali isto tako važno otkriti njegov uzrok kako bi se sprovelo odgovarajuće lečenje.

 

Simptomi

Nizak krvni pritisak može biti znak nekog već postojećeg problema ili stanja, posebno ukoliko krvni pritisak naglo padne ili ukoliko dođe do pojave nekog od sledećih simptoma:

Ošamućenost

Nesvestica

Nedostatak koncentracije

Gubljenje svesti

Zamućeni vid

Mučnina

Povraćanje

Bleda i hladna koža

Slabost

Depresija

Umor

Ubrzano i plitko disanje

Žeđ

U mnogim slučajevima, nizak krvni pritisak neće predstavljati ozbiljno stanje. Ošamućenost i slabost mogu samo biti znaci nekih manjih problema poput dehidratacije ili dugo vremena provedenog u toploj vodi ili na suncu. U svakom slučaju, važno je posetiti lekara radi kontrole ili redovno proveravati krvni pritisak zato što simptomi mogu biti znak nekih ozbiljnijih problema.

 

Uzroci

Krvni pritisak se uočava kada se meri pritisak u arterijama tokom aktivnosti i pauze između svakog otkucaja srca. Izmereni krvni pritisak sastoji se iz dve brojčane vrednosti, na primer 90/60, 120/80, 140/90; Prvi broj odnosi se na sistolni krvni pritisak – količinu pritiska koje srce proizvodi kada pumpa krv u arterije kroz čitavo telo. Drugi iznos je dijastolni pritisak koji pokazuje pritisak u arterijama dok se srce odmara između dva otkucaja.  Normalni krvni pritisak kod osoba obično iznosti 120/80. Međutim, ono što je za jednu osobu normalan krvni pritisak, ne mora da znači da je i za drugu. Vrednosti krvnog pritiska koje se smatraju normalnim mogu varirati od osobe do osobe i da se opet za datu osobu smatraju normalnim. Štaviše, ni pritisak jedne osobe nije uvek isti. On može znatno da varira. Zavisi od brojnih faktora: položaja tela, ritma disanja, stresa, stanja, lekova, hrane i piće koji su uneti u organizam. Takođe je niži noću dok osoba spava ili se odmara, da bi se ubrzo povisio kad osoba ustane.

Neki od sledećih stanja mogu da dovedu do toga da osoba ima nizak krvni pritisak:

Srčani problem poput: bradikardije, problema sa srčanim zaliscima, srčani udar, otkazivanje srca

Trudnoća

Dehidratacija

Problemi sa endokrinim žlezdama: bolesti paraštitaste žlezde, Adisonova bolest, hipoglikemija i ponekad dijabetes

Među lekovima koji mogu da dovedu do pada pritiska su: diuretici, alfa i beta blokatori, izvesni antidepresivi i lekovi za lečenje Parkinsonove bolesti

Lekari razlikuju nekoliko vrsta niskog krvnog pritiska:

Ortostatični (posturalni) pritisak- nizak krvni pritisak u stojećem položaju kada osoba ustane iz sedećeg ili ležećeg stava

Postprandijalna hipotenzija-iznenadan pad krvnog pritiska nakon obroka

Neuralno-posredovana hipotenzija—nizak krvni pritisak nakon dugog stanja (dovodi do ošamućenosti, mučnine i nesvestice)

Multipla sistemska atrofija sa ortostatičkom hipotenzijom (Shy-Dragerov sindrom)-poremećaj koji dovodi do oštećenja dela nervnog sistema koji kontroliše između ostalog i krvni pritisak.

 

Faktori rizika

Iako hipotenzija može da se javi kod svakoga, neki su tipovi češći i mogu zavisiti od sledećih faktora:

Starosne dobi-pad krvnog pritiska obično se dešava kod osraslih osoba nakon uspravljanja ili nakon obroka

Lekovi-nizak krvni pritisak češće se javlja kod osoba koje uzimaju lekove protiv visokog krvnog pritiska

Bolesti poput Parkinsonove bolesti, dijabetesa ili nekih oboljenja srca

 

Komplikacije

Nizak krvni pritisak može dovesti do slabosti i onesvešćivanja koje povećava rizik od pada i daljih povreda. Neki oblici niskog krvnog pritiska mogu dovesti do slabog snabdevanja kiseonikom, što znači da neke funkcije ne mogu normalno da se obavljaju, a na kraju može doći i do oštećenja sluha ili mozga.

 

Lečenje

Slučajevi niskog krvnog pritiska koji nemaju nikakve simptome ili ih imaju u blagoj formi, obično neće zahtevati lečenje.

Ponekad, kada su simptomi vidljivi, lekar će lečiti stanje koje je dovelo do niskog krvnog pritiska. Na primer, ako osoba ima problem sa dehidratacijom, otkazivanjem srca, dijabetesom ili hipotiroidizmom, lekovi prepisani za ove bolesti daće rezultate pre nego lekovi za sniženje krvnog pritiska.

Ukoliko je pritisak nizak zbog lekova, trebalo bi promeniti dozu koja se uzima ili bi osoba trebalo da prestane sa uzimanjem terapije.

Cilj lečenja niskog krvnog pritiska jeste podizanje krvnog pritiska i uklanjanje simptoma. To se može uraditi na više načina:

Uzimanjem više soli

Uzimanjem više vode

Uzimanjem određenih lekova

Nošene kompresionih čarapa

 

Prevencija

Nizak krvni pritisak ne može da se spreči, ali nekolio saveta za promenu načina života mogu da budu od koristi. Na primer:

Piti više vode

Ostavljanje alkohola ili konzumiranje malih količina

Zdrav način ishrane (integralne žitarice, vože, povrće, piletina i riba)

Postepena promena položaja tela.