Poremećaji temporomandibularnog zgloba (TMJ) nastaju kao rezultat strukturnih i funkcionalnih oštećenja vilice, viličnog zgloba kao i okružujućih facijalnih mišića koji poseduju ulogu u žvakanju i pokretima vilice. Uzroci uključuju povrede viličnog zgloba, oštećenja ili stiskanja zuba, dislokaciju mekih tkiva ili diskova između dentalnog kreveca kao i pojavu osteoartritisa i reumatoidnog artritisa u temporomandibularnom zglobu.
Simptomi
Simptomi poremećaja temporomandibularnog zgloba mogu uključivati:
Bol u i oko regije uha
Bol ili osetljivost vilice
Otežano žvakanje ili osećaj nelagodnosti tokom istog akta
Bolne grimase facijalne regije
Blokada zgloba, što otežava otvaranje ili zatvaranje usne šupljine
Poremećaji temporomandibularnog zgloba mogu izazvati postojanje kliktećeg zvuka ili osećaj škripanja tokom pokušaja otvaranja usta ili žvakanja. U slučaju nepostojanja bola ili ograničenja pokreta udruženog sa kliktanjem vilice, pacijent verovatno neće zahtevati terapeutski tretman poremećaja temporomandibularnog zgloba.
Uzroci
Tačan etiopatogenetski mehanizam nastanka pormećaja temporomandibularnog zgloba teško je utvrditi. Bol može nastati usled višestrukih poremećaja, kao što su artritis ili povreda vilice. Kod određenih ljudi sa prisustvom bola u vilici takođe je prisutna tendencija stiskanja ili škrgutanja zuba, ali kod većine ljudi sa prisutnom habitualnom škrgutavom vilicom, neće se razviti poremećaj temporomandibularnog zgloba.
Bolni poremećaji temporomandibularnog zgloba mogu se javiti usled:
Erozije diska ili njegove dislokacije iz fiziološkog ležišta
Oštećenje hrskavice zgloba procesom artritisa
Oštećenje zgloba udarcem ili drugim uzrokom
U većini slučajeva, tačan uzrok poremećaja temporomandibularnog zgloba ostaje nepoznat.
Faktori rizika
Poremećaji temporomandibularnog zgloba mogu nastati kao rezultat povrede ili zapaljenskog procesa zglobnih površina. Oštećenje temporomandibularnog zgloba rezultat je sledećih procesa:
Artritisa
Preteranog žvakanja i škrgutanja zubima (na primer tokom sna, što se naziva bruksizam)
Povreda ili trauma vilice
Mišićna tenzija
Nepravilno držanje tela
Ponavljani stres
Poremećaji temporomandibularnog zgloba nastaju kod osoba ženskog pola u uzrastnoj dobi od 20 do 40 godina, ali se mogu javiti u bilo kom dobu.
Komplikacije
Opšti prognostički faktori su obećavajući. Većina povreda temporomandibularnog zgloba poboljšava se tokom vremena i ne izaziva ozbiljnije komplikacije. Kod nekih osoba sa evidentnim simptomima, trajanje tegoba može biti duže ili recidivantno, ali čak i kod ovih individua stanje se poboljšava nakon tretmana.
Većina individua ne zahteva primenu injekcija ili operativni zahvat, te će im se zdravtsveno stanje popraviti tokom vremena.
Lečenje
U najvećem broju slučajeva poremećaji zgloba vilice i muskulature su prolaznog karaktera i ne pogoršavaju se. Primena jednostavnih terapeutskih procedura može biti dovoljna u cilju olakšavanja diskomfora.
Postupci koji se primenjuju u cilju olakšavanja simptoma mogu biti sledeći:
Unos meke hrane
Aplikacja leda na obolelu/povređenu regiju
Izbegavanje pokreta prekomernih amplitude u zglobu vilice (kao što je široko zevanje, pevanje na glas, konzumacija žvaka)
Primena edukativnih tehnika u cilju relaksacije i redukcije stresa
Praktikovanje suptilnih pokreta istezanja i relaksacije u viličnom zglobu koji će pomoći u cilju povećanja obima pokreta vilice. Zdravstveni radnik ili lekar fizijatar će preporučiti primenu vežbi u slučaju neophodnosti.
Kod većine osoba se poremećajima temporomandibularnog zgloba, kratkotrajna primena medikamnetozne ili nesteroidne antiinflamatrone terapije (NSAIL), kao što je ibuprofen, može privremeno olakšati tegobe u temporomandibularnom zglobu.
Prevencija
Primena sledećih preporuka može biti od pomoći u prevenciji poremećaja temporomandibularnog zgloba ili recidiva simptoma poremećaja temporomandibularnog zgloba:
Izbegavanje hrane koja se otežano žvaće
Izbegavanje griženja olovaka, nastavaka hemijskih olovki, noktiju kao i zanoktica
Primena relaksacionih tehnika u cilju redukcije mišićne tenzije i stresa tokom sna
Održavanje adekvatnog položaja tela kao i poštovanje principa ergonomike
Česta promena položaja tokom dana kao i periodično istezanje u cilju minimiziranja repetitivnog stresa na organizam.
