Definicija
Premenstrualni sindrom (PMS) predstavlja medicinsko stanje koje izaziva širok dijapazon simptoma kod osoba ženskog pola neposredno pred redovni mesečni menstrualni ciklus. Ovi simptomi mogu uključivati prisustvo: promena raspoloženja, iritabilnost, umor, osetljivost dojki, žudnju za određenom vrstom hrane kao i druge.
Fizičke i emocionalne promene udružene sa premenstrualnim sindromom mogu varirati od sasvim neprimetnih do ekstremnih promena raspoloženja.
Premenstrualni sindrom najčešći je kod osoba ženskog pola u kasnim dvadesetim i ranim četrdesetim godinama života,, koje imaju makar jedno dete, porodičnu istoriju depresije kao i poremećaje raspoloženja.
Terapeutski pristup kao i promena životnog stila pomaže u upravljanju i kontroli znakova i simptoma premenstrualnog ciklusa kod osoba ženskog pola.
Simptomi
Simptomi premenstrualnog sindroma nisu isti kod svih osoba ženskog pola i mogu izazvati emocionalne kao i psihičke poremećaje.
Emocionalni znaci i simptomi podrazumevaju:
Iritabilnost
Tenziju
Depresiju
Plačljivost
Umor
Promene apetita/ žudnja za hranom
Poteškoće sa spavanjem
Nedostatak koncentracije
Fizički znaci i simptomi uključuju:
Bolove u zglobovima i mišićima
Glavobolju
Bol u leđima
Naduvenost i dobijanje na telesnoj težini
Osetljivost dojki
Oticanje dojki
Konstipaciju ili dijareju
Pojavu bubuljica
Nezavisno od stepena težine simptoma, većina znakova i simptoma premenstrualnog sindroma najčešće nestaje unutar nekoliko dana nakon pojave menstrualnog krvarenja.
Kod manjeg procenta osoba ženskog pola kod kojih je premenstrualni sindrom izražen u toj meri da ometa njihovo svakodnevno funkcionisanje,uzrok jeste PMS koji se naziva premenstrualni disforični poremećaj (PMDD). PMDD tipično podrazumeva prisustvo simptoma kao što su depresija, promene raspoloženja, bes, anksioznost, nedostatak koncentracije, iritabilnost i tenzija.
Uzroci
Tačan etiopatogenetski mehanizam nastanka premenstrualnog sindroma je nepoznat; ipak postoji nekoliko faktora koji mogu doprineti nastanku ovog stanja:
Hormonalne promene u organizmu tokom menstrualnog ciklusa
Hemijske promene u moždanom tkivu (fluktuacije nivoa serotonina)
Niski nivoi vitamina i minerala
Unos većih količina soli (zadržavanje viška tečnosti u organizmu)
Depresija
Nedostatak fizičke aktivnosti, stres kao i loša ishrana što može pogoršati simptome premenstrualnog sindroma.
Lečenje
Kod većine osoba ženskog pola, promena načina života olakšava simptome PMS-a. u zavisnosti od ozbiljnosti prisutnih simptoma kod žene, lekar može ordinirati određenu medikamentoznu terapiju u cilju olakšanja premenstrualnog sindroma.
Uspešnost primenjene medikamentozne terapije je varijabilan od osobe do osobe. Najčešće prepisivana medikamentozna terapija kod premenstrualnog sindroma podrazumeva:
Antidepresive: upotrebu određenih antidepresiva kao što su selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRIs) kao i drugih koji pomažu kontrolu simptoma promena raspoloženja u vidu iritabilnosti, tenzije i plačljivosti. Upotreba ovih lekova može biti limitirana na dve nedelje pre nego što započne redovan menstrualni ciklus.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): upotreba određenih antiinflamatornih lekova može olakšati prisustvo grčeva, osetljivosti dojki kao i bolove u leđima.
Diuretici: upotreba lekova za izbacivanje tečnosti (diuretika) može biti od koristi u cilju izlučivanja prekomerne tečnosti u cilju olakšavanja simptoma PMS-a kao što su povećanje telesne mase, oticanje i naduvenost.
Hormonski kontraceptivi: upotreba određenih kontraceptivnih medikamenata kreiranih cilju zaustavljanja ovulacije i olakšanja simptoma PMS-a.
Prevencija
Iako ne postoji definitivan način za izlečenje PMS-a, promena određenih životnih navika može pomoći u upravljanju PMS simptoma. Ove promene podrazumevaju:
Pravilnu ishranu
Redovnu fizičku aktivnost
Izbegavanje unosa visokih koncentracija soli, alkohola i kafeina tokom trajanje menstrualnog ciklusa
Ovladavanje tehnikama za redukovanje i kontrolu nivoa stresa
Održavanje redovnog i kvalitetnog sna (u proseku oko 8 časova tokom noći)
Kod ozbiljnijih slučajeva, psihološka terapija ili hormonski medikamenti se preporučuju.
