Definicija
Sarkom mekih tkiva predstavlja tip karcinoma koji nastaje u mekim tkivima organizma. Meka tkiva podrazumevaju mišiće, masno tkivo, krvne sudove, tetive i epitelne slojeve zglobova, koji okružuju i deluju protektivno u organizmu. Iako se sarkom mekih tkiva može razviti bilo gde u organizmu, najčešće se javljaju u abdominalnoj regiji kao i donjim i gornjim ekstremitetima.
Postoje različiti tipovi sarkoma mekih tkiva, u zavisnosti od primarne lokalizacije tumorskog procesa.
Leomiosarkom razvija se iz mišićnog tkiva
Liposarkom nastaje iz masnog tkiva
Angiosarkom: razvija se iz krvnih ćelija ili limfnih sudova
Gastrointestinalni stromalni tumori (GISTs) nastaju u vezivnom tkivu koje okružuje organe digestivnog sistema
Određeni tipovi sarkoma mekih tkiva javljaju se u dečijem uzrastu, kod tinejdžera i mlađih odraslih, iako se najčešće dijagnostikuju kod osoba preko 30 godina.
Simptomi
Sarkomi mekih tkiva najčešće su asimptomatski u ranim stadijumima svog razvoja. Kako tumorska promena raste,simptomi mogu postati očigledni i evidentniji u zavisnosti od lokalizacije tumorske promene.
Najčešći simptomi uključuju primetnu nodusnu promenu ili otok i bol u afeciranoj regiji usled kompresivnog efekta.
Ostali simptomi podrazumevaju:
Hroničan kašalj i otežano disanje (sarkom prisutan u plućnom tkivu)
Bol u abdomenu, povraćanje i konstipacija (sarkom prisutan u abdominalnoj duplji)
Vaginalno krvarenje i bol u donjim partijama abdomena (sarkom u materici)
Uzroci
Tačan etiopatogenetski uzrok nastanka sarkoma još uvek je nepoznat. Poznato je da karcinom nastaje kada se kod ćelija javi greška (mutacija) u njihovom DNA. Ovo izaziva abnormalan i nekontrolisan rast ćelija. Akumulacija patološki izmenjenih ćelija dovodi do formiranja mase, nazvane tumor koja raste i invadira okolne organe i širi se ka drugim regijama organizma.
Tip ćelija kod kojih se javlja genetska mutacija određuje vrstu sarkoma mekih tkiva koji nastaje kod obolele osobe. Postoji nekoliko tipova sarkoma mekih tkiva:
Sarkom mekih tkiva alveola
Angiosarkom
Karcinom jasnih ćelija
Protubernatni dermatofibrosarkom
Dezmoplastični tumor okruglih ćelija
Epiteloidni hemangioendoteliom
Epiteloidni sarkom
Ekstrarenalni rabdoidni tumor
Fibrosarkom
Gastrointestinalni stromalni tumor
Hemangiosarkom
Infantilni fibrosarkom
Inflamatorni miofibroblastični tumor
Kapošijev sarkom
Leomiosarkom
Liposarkom
Limfoangiosarkom
Maligni fibrozni histiocitom
Maligni tumor omotača perifernih nerava
Miofibrosarkom
Miksofibrosarkom
Neurofibrosarkom
Perivaskularni epiteloidni tumor ćelija (PECom)
Rabdomiosarkom
Sarkom sinovija
Nediferenciarni, neklasifikovani sarkom mekih tkiva
Faktori rizika
Postoji nekoliko faktora rizika koji povećavaju mogućnost za nastanak sarkoma mekih tkiva:
Starost (najčešće kod osoba srednjih godina )
Ekspozicija određenim hemikalijama
Ekspozicija radioterapiji
Određena genetska stanja
Lečenje
Terapeutski pristup kod osoba sa sarkomom mekih tkiva u zavisnosti su od njegove veličine, lokalizacije kao i tipa tumora koji je nastao kod individue. Ove terapeutske opcije podrazumevaju:
Hirurški pristup: najčešći vid lečenja sarkoma mekih tkiva i najčešće podrazumeva hirurško uklanjanje karcinoma kao i okružujućeg zdravog tkiva.
Radijaciona terapija: upotreba visoko energetskih X-zrakova u cilju ubijanja kancerskih ćelija i prevencije širenja karcinoma
Hemoterapija: upotreba hemijskih supstanci (antikanceroznih lekova) u cilju uništavanja karcinomskih ćelija. Hemoterapija može biti administrirana medikamentoznim putem, intravenskim putem ili putem obe metode.
Ciljana medikamentozna terapija: upotreba specifičnih medikamenata u cilju inhibicije patoloških signala ćelija sarkoma koji im omogućava nekontrolisanu patološku akumulaciju.
