Definicija
Tahikardija predstavlja ubrzan srčani rad koji nastaje u donjim prostorijama srca (komorama). Fiziološka vrednost srčane frekvence je 60-100 u minutu kod osobe u stanju mirovanja. Tahikardija se javlja kada vrednost pulsa prevaziđe vrednost od 100 udara po minuti, sa postojanjem minimum tri iregularna srčana udara za redom.
Srčana frekvenca je kontrolisana električnim impulsima koji se šalju kroz srčano tkivo. Bilo koja promena u prenosu ovih signala dovodi do disrupcije normalne srčane funkcije i nastanka tahikardije. Kod nekih slučajeva, nastanak navedenog stanja povećava rizik za nastank infarkta, iznenadne srčane smrti ili kod ozbiljnijih slučajeva, čak i letalan ishod.
Terapeutske opcije podrazumevaju potencijalno regulisanje srčane frekvence kao i kontrolu stanja koje uslovljava nastanak tahikardije.
Simptomi
Najčešći simptomi i znaci tahikardije uključuju sledeće:
Ubrzan srčani rad
Iregularan srčani rad
Osećaj preskakanja u grudima
Bol u grudima
Vrtoglavicu
Gubitak daha
Pojavu nesvestica
Gubitak svesti
Kod određenih individua, tahikardija ne mora dovoditi do postojanja bio kakve simptomatologije te može biti slučajno otkrivena prilikom kontrolnih medicinskih pregleda ili monitoringa srčane radnje.
Uzroci
Tahikardija je izazvana faktorima koji narušavaju normalnu električnu aktivnost impulsa koji kontrolišu frekvencu srčanog rada. Postoji nekoliko faktora koji doprinose nastanku disfunkcije srčane aktivnosti i to su:
Oštećenje srčanog tkiva usled oboljenja srca
Oboljenja ili kongentalne abnormalnosti srca
Anemija
Intenzivna fizička aktivnost
Povećan nivo stresa
Visok krvni pritisak
Konzumaciju duvana
Temperatura
Preterana konzumacija alkohola
Preterana konzumacija alkohola
Konzumacija ilegalnih droga
Neželjeni efekti određenih medikamenata
Poremećaj ravnoteže elektrolita
Povećana aktivnost funkcije štitaste žlezde (hipertiroidizam)
Najčešći tipovi tahikardije podrazumevaju sledeće:
Atrijalnu fibrilaciju: ubrzanu srčanu frekvencu izazvanu haotičnim električnim impulsima generisanim u pretkomorama.
Atrijalni flater: abnormalan srčani ritam koji nastaje u pretkomorama srca.
Supraventrikularna tahikardija (SVT): ubrzanje srčanog rada veće od fizioloških vrednosti koje nastaje u gornjim srčanim šupljinama, najčešće prisutno po rođenju.
Ventrikularna tahikardija: ubrzan srčani rad koji nastaje usled patoloških električnih impulsa u komorama i ne dozvoljava komorama adekvatno punjenje krvlju kao ni efikasnu kontrakciju u cilju istiskivanja krvi ka udaljenim regijama organizma.
Ventrikularna fibrilacija: poremećaj srčanog ritma koji nastaje kod postojanja ubrzanog srčanog rada kao i kod nepredvidljivih električnih impulse.
Faktori rizika
Faktori koji povećavaju rizik za nastanak tahikardije podrazumevaju:
Stariju uzrastnu dob
Postojanje porodične istorije tahikardije
Postojanje srčanog oboljenja
Postojanje visokog krvnog pritiska
Konzumacija duvana
Preterana konzumacija alkohola
Preterana konzumacija kafeina
Upotreba ilegalnih droga
Postojanje psiholoških faktora kao što je stres ili anksiozni napadi
Postojanje anemije
Komplikacije
Moguće komplikacije koje nastaju usled tahikardije zavise od vrste tahikardije, stepena i trajanja ubrzanog srčanog rada, kao i prisustva drugih oboljenja srca. Moguće komplikacije uključuju sledeće:
Infarkt
Srčani napad
Insuficijenciju srca
Učestale gubitke svesti
Iznenadnu smrt
Lečenje
Terapeutske opcije kod tahikardije imaju za cilj usporavanje srčanog rada kao i prevenciju nastanka ponovljenih epizoda.
Najčešće terapeutske opcije podrazumevaju:
Primenu antiaritmika: medikamenti sa ciljem regulisanja normalne srčane frekvence
Vagalni manevar: manevar koji olakšava regulisanje brzine srčanog rada tokom epizode bolesti (kašalj, saginjanje ili aplikacija leda na facijalnu regiju)
Kardioverzija: procedura koja uključuje primenu elektrošokova na srčani mišić putem primene elektroda na grudni koš u cilju izazivanja normalnog srčanog ritma.
Ablacija kateterom: hirurška procedura koja podrazumeva uklanjanje patoloških električnih impulsa usled postojanja ubrzanog srčanog rada.
Pejsmejker: hirurška implantacija manjih uređaja potkožno u regiji grudnog koša u cilju detekcije patoloških promena i aktiviranje impulsa koji će uspostaviti normalan srčani rad.
Implantabilna kardioverzija-defibrilatorom: hirurška implantacija manjeg uređaja u regiji grudnog koša u cilju monitoringa srčanog rada, detekcije abnormalnih impulsa kao i primenu električnih šokova u cilju restoracije normalnog srčanog ritma.
Otvorena operacija na srcu: hirurška procedura koja podrazumeva ekspoziciju srčanog mišića u cilju kreiranja zaobilaznog krvnog protoka.
Prevencija
Postoji nekoliko preporuka radi prevencije nastanka tahikardije kao i redukcije rizika za razvoj srčanog oboljenja:
Pridržavanje zdravoj ishrani
Održavanje telesne težine u okviru fizioloških vrednosti
Redovna fizička aktivnost
Održavanje normalnih vrednosti krvnog pritiska
Održavanje normalnih vrednosti holesterola
Kontrolisanje stresogenih faktora
Prestanak konzumacije duvana
Umerena konzumacija duvana i alkohola
Izbegavanje upotrebe ilegalnih droga
Pridržavanje propisanim medikamentoznim dozama lekova
Redovni zdravstveni pregledi kao i kontrola novonastalih simptoma određenih oboljenja
Praćenje i kontrola postojećih srčanih oboljenja koja izazivaju tahikardiju.
