Artrodeza lumbalnih pršljenova

 

Fuzija lumbalnog pršljena je hirurška tehnika koja omogućava da se spoje kosti u lumbalnom delu kičme kako bi ga stabilizovali i smanjili bol ili deformitet.

 

Šta je artrodeza lumbalnih pršljenova?

Artrodeza lumbalnog pršljena omogućava ujedinjenje kostiju lumbalne kičme sa ili bez ubacivanja metalnog (čelik ili titanijum) i nemetalnog implanta (vijuci, kuke, šipke, ploče). Pošto kostna unifikacija čvrsta, potreban je koštani graft što se može uzeti iz ilijačne kosti, tibije ili sa jedne strane pacijenta ili donora ili može biti sintetskog porekla.

 

Koji pacijenti mogu da urade artrodezu lumbalnih pršljenova?

Fuzija lumbalnih pršljenova je indikovano u slučajevima nestabilnosti kičme, degeneracije intervertebralnih diskova ili preloma.

 

Šta je potrebna hospitalizacija?

Prednji pristup se izvodi kroz reza u levom delu trbuha ili alternativno u centru abdomena. Za razliku od prednjeg, zadnji pristup se vrši kroz rez na centralnom delu leđa. Operacija se izvodi u opštoj anesteziji dok se operišu leđa pacijenta. To je dugotrajan rad koji zahteva strpljenje da se ostane u bolnici 2 do 5 dana.

 

Koje su prednosti artrodeze lumbalnih pršljenova?

Prednji pristup ima prednost jer ne utiče ni na mišiće leđa, ni na nerve. Štaviše čini se da ima bolje rezultate. Zadnji pristup je bila uspešna u 60-70% slučajeva. Najbolji rezultati su dobijeni u prisustvu jasne nestabilnosti zbog frakture ili spondilolisteze.

 

Da li je fuzija lumbalnih pršljenova bolna i/ili opasna?

Iskustvo hirurga i ekspertiza centra gde se radi artrodeza lumbalnih pršljenova su izuzezno bitni za celokupni uspeh ove intervencije. Glavni rizik je da se kalem neće oporaviti ili pacijent doživi dislokaciju (najčešće se dešava u odsustvu implanta).

Osim toga, postoji mogućnost oštećenja krvnih sudova usmerene ka nogama, creva ili uretera i kod muškaraca retrogradna ejakulacija (za intervencije u blizini pršljena L5 i S1). Drugi mogući rizici su kila, oštećenja membrane, bubrege, korene nerava ili kičmene moždine, krvarenje i infekcije.

 

Praćenje

Proces lečenja traje najmanje tri meseca gde podrška može biti potrebna kao na primer da se nosi korset. U međuvremenu će biti potrebno pratiti proces ozdravljenja preko radiografije. CT skeniranje ili magnetna rezonanca može biti potrebna. Fizička aktivnost se treba postepeno nastaviti i tek posle tri meseca mnakon operacije se može početi sa procenom intervencije rehabilitacijom.

Standardna priprema

Kada pacijent bude primljen u bolnicu pre operacije, on/ona treba da donese rezultate svih testova koji se rade pre procedure i da prate uputstva data od strane lekara u vezi sa hranom i lekovima koji se rutinski koriste.