Feritin

 

Šta je feritin?

Feritin predstavlja proteinski kompleks gvožđa koje čini oko 23% celokupnog sastava, formira se na osnovu veza jona gvožđa sa apoferitinom i primarno se nalazi u jetri, intestinalnoj mukozi, slezini, kostnoj srži, mišićima, retikulocitima. Reguliše procese deponovanja i transporta gvožđa iz lumena creva do plazme. Joni gvožđa su oblika šupljine i sastaavljeni su od 24 subjedinice. Feritin poseduje vitalnu ulogu u procesu deponovanja gvožđa u našem organizmu. Feritin je oblika šuplje sfere, koja dozvoljava ulazak promenljive količine gvožđa radi skladištenja, kao što kompleksi gvožđe hidroksid fosfata..

 

Zašto se meri nivo gvožđa?

Procena količine feritina u organizmu ukazuje na rezerve gvožđa koje bi organizam trebalo da rasporedi. Nivo feritina niži nego uobičajeno ukazuje da su depoi gvožđa znatno manji od fizioloških vrednosti, te mogu ukazivati na deficijenciju gvožđa u  organizmu.

U slučaju povišenih vrednosti feritina u krvi, može se zaključiti da bolujete od poremećaja koji izaziva prekomerno skladištenje gvožđa. Može biti prisutno i oštećenje jetrinog parenhima, reumatoidni artritis,hipertiroidizam, kao i druge inflamatorna stanja. Određeni tipovi karcinoma mogu doprneti nižim vrednostima feritina u krvi.

Merenje vrednosti feritina u krvi pomaže u dijagnostici mnogih oboljenja organizma.

Dodatni testovi mogu ukazati na nizak nivo protein koji prenosi kiseonik u hemoglobin (crvena krvna zrnca), ili nižu propociju crvenih krvnih zrnaca u odnosu na tečnu komponentu (hematokrit). Ovi rezultati mogu ukazivati na postojanje anemije usled deficijencije gvožđa, te pomažu postavljanje dijagnoze.

Nivo feritina u krvi od značaja je kod osoba sa sindromom nemirnih nogu, hemohromatoze, Stil-ove bolesti, oboljenja jetre i drugih stanja. Merenjem nivoa feritina stičemo dodatne informacije u vezi sa količinom gvožđa u organizmu. Nadalje, test takođe omogućava adekvatan tretman i praćenje određenih medicinskih stanja, kao što su poremećaji koji dovode do prekomernog nakupljanja gvožđa u organizmu (hemosideroza ili hemohromatoza).

 

Postupak uzorkovanja

Uzimanje uzorka krvi na analizu vrši se ujutru tokom bolničke vizite.Nisu neophodne posebne prethodne pripreme. U slučaju potrebe, lekar će preporučiti gladovanje pre uzimanja krvi na analizu. Lekar će takođe preporučiti gladovanje, u  slučaju da je neophodno. Neophodno je informisati lekara u slučaju korišćenja medikamentozne terapije, budući da može uticati na rezultate analize krvi.

 

Da li je ispitivanje bolno ili opasno?

Sam postupak  ispitivanja je bezbolan i bezopasan i ne predstavlja rizik po zdravlje pacijenta. Tokom same procedure, pacijent može imati osećaj peckanja od uboda iglom u regiji ruke odakle se vrši vađenje krvi.

 

Kako se procedura uzorkovanja vrši?

Sam postupak podrazumeva uzimanje uzorka krvi na analizu.