Šta je epiglotis?
Epiglotis, ili nepčana resica, je struktura izgrađena od elastičnog hrskavičnog tkiva prekrivena slozokožnom membranom. Iako se nepčana resica nalazi se na dnu jezika, ona zapravo predstavlja deo grkljana. Epiglotis se nalazi ispred grkljana, i on razdvaja koren jezika od duplje grkljana. U periodu mirovanja nepčana resica uglavnom stoji uspravno što omogućava slobodan protok vazduha u grkljan, odakle on odlazi u pluća, kao i protok hrane koja putem grkljana ulazi u sistem organa za varenje.
Glavna funkcija nepčane resice je sprečavanje ulaska hrane u dušnik umesto u jednjak. Prilikom gutanja, podizanje visine podjezične kosti povlači grkljan prema gore. Posledica toga je okretanje, tačnije prevrtanje epiglotisa u vodoravan položaj, kada njegova gornja strana postaje deo ždrela. Na taj način, progutana hrana se usmerava na jednjak. Ukoliko se nepčana resica ne zatvori kako treba, hrana ili tečnost mogu ući u dušnik, što dovodi do nastanka faringealnog refleksa, odnosno nagona za povraćanjem.
Nepčana resica je u obliku lista, sa dnom koje je pričvršćeno za prednji deo štitne hrskavice. Dno nepčane resice, tj njen deo koji je okrenut u pravcu grkljanske duplje, povezan je za nepce putem dva mala ligamenta: tiroepiglotskim i hijoepiglotskim ligametnima. Ova dva ligamenta omogućavaju epiglotisu da stoji u uspravnom opuštenom položaju. Tiroepiglotski ligament povezuje zadnji deo epiglotisa sa hijalnom hrskavicom u grkljanu, dok hijoepiglotski ligament povezuje prednji deo površine epiglotisa sa prednjim delom hijoidne kosti.
Oblik epiglotisa karakterišu tri strane – gornja, leva i desna. Mukozna membrana koja prekriva prednji gornji deo epiglotisa spušta se i na njegove strane, gde prerasta u glosoepiglotske nabore. Ariepiglotski nabori su nabori mukozne membrane koji se prostiru do vrha aritenoidne hrskavice. Aritenoidna hrskavica je hrskavica kompleksnih skeletnih mišića kao što su glasne žice i mišići grkljana, i igra veoma bitnu ulogu u regulisanju pokreta i rada glasnih žica.
Nepčana resica podložna je nastanku bolesti. Bolest koja se najčešće javlja na epiglotisu je epiglotitis. Epiglotitis je oboljenje koje nastaje kada se tkivo od koga je izgrađena nepčana resica upali. Neki od simptoma kojima se manifestuje ovo oboljenje su povišena telesna temperatura, poteškoće sa gutanjem, upaljeno grlo i poteškoće sa disanjem. Upala i infekcija nepčane resice može dovesti do pojave komplikacija koje mogu izazvati zatvaranje dušnika. Ukoliko se ne dijagnostikuju i ne leče na vreme, ovakve upale i infekcije mogu izazvati smrt. Ukoliko se primeti pojava bilo kakvih simptoma koji mogu ukazivati na postojanje ove bolesti, neophodno je hitno potražiti pomoć lekara kako bi se ustanovila tačna dijagnoza i na vreme započelo sa lečenjem. Infekcije epiglotisa najčešće se leče antibioticima, mada u nekim slučajevima može biti neophodna i intubacija, kao i traheostomija. Ukoliko se infekcije epiglotisa dijagnostikuju na vreme, najveći procenat pacijenata se uspešno izleči.
Koja je funkcija epiglotisa?
Glavna funkcija nepčane resice je sprečavanje ulaska hrane u dušnik umesto u jednjak. Prilikom gutanja, podizanje visine podjezične kosti povlači grkljan prema gore. Posledica toga je okretanje, tačnije prevrtanje epiglotisa u vodoravan položaj, kada njegova gornja strana postaje deo ždrela. Na taj način, progutana hrana se usmerava na jednjak. Ukoliko se nepčana resica ne zatvori kako treba, hrana ili tečnost mogu ući u dušnik, što dovodi do nastanka faringealnog refleksa, odnosno nagona za povraćanjem. Nakon gutanja, epiglotis se vraća u svoj prvobitan položaj i grkljan se zatvara.
