Šta je moždano stablo ?
Moždano stablo predstavlja strukturu koja je lokalizovana na bazi mozga i u direktnom je kontinuitetu sa kičmenom moždinom, te povezuje cerebrum sa kičmenom moždinom. Unutar nje nalaze se mnoge važne nervne strukture, nervne ćelije i vlakna koja su lokalizovana duboko u gornjim delovima produžene moždine.
Povrede, čak i neznatne, mogu imati ozbiljne posledice budući da ovaj sistem kontroliše nivo svesnosti organizma.
Pacijenti sa traumom, karcinomom, infarktom, infekcijama i demijelinacijom imaju kompletan osećaj gubitka funkcionalnosti što je ekvivalentno oštećenju mozga te vodi ka letalnom ishodu, čak i ako je moždano stablo intaktna, organizam može preživeti, pa čak i pri težem oštećenju cerebruma što uslovljava otežan process mišljenja i pokrete.
Šta je moždano stablo ?
Moždano stablo predstavlja vrstu stanice preko koje se informacija prenosi ka mozgu, te je struktura koja direktno preko kičmene moždine reguliše najkritičnije funkcije organizma.
Može se podeliti na tri dela – međumozak, pons i produženu moždinu koji skupa kontrolišu vitalne funkcije kao što je disanje, gutanje, vazomotorne funkcije, krvni pritisak, poremećaji srčanog ritma i položaj tela.
Svi nervni putevi od mozga prolaze moždano stablo , dok u većini slučajeva nastaje intersekcija unutar produžene moždine. Ukupno 10 od 12 parova kranijalnih nerava takođe potiče iz moždanog stabla, dok to isključivo udružene sa čulom mirisa i vida.
Ostali obezbeđuju pokretljivost i senzorne sposobnosti na strukturama lobanje, uključujući i facijalne mišiće, jezik, farinks i larinks.
Takođe su odgovorne za osećaj ukusa i sluha.
Moždano stablo odnosno njena jedra važni su za simpatički i parasimpatički autonomni sistem organizma.
Koje su funkcije moždanog stabla ?
Postoje mnogobrojne funkcije moždanog stabla, od kojih je nabitnija uloga u kondukciji. To podrazumeva da se informacije koje se prenose od tela ka cerebrumu i cerebelumu (i obratno) moraju obraditi moždanom stablu.
Ushodni putevi koji se kreću od tela ka mozgu predstavljaju senzorne puteve. Oni uključuju spinotalamički trakt (odgovornog za bol i temperaturne senzacije), dorzalnu kolumnu, fasciculus gracilis, osećaj pritiska, kuneatus za dodir i propriocepciju.
Moždano stablo odgovorno je za funkcije pažnje, alerta, uzbuđenja, disanja, srčane otkucaje, krvni pritisak kao i regulaciju svih ovih funkciju.
Budući na sposobnost da prenosi informacije ka mozgu i signale od periferije i kičmene moždine, takođe kontroliše i druge nevoljne funkcije u ljudskom organizmu kao što su digestija, salivacija, znojenje, dilatacija i konstrikcija zenica i mikcija.
Niži delovi moždanog stabla odgovorni su za regulaciju vitalnih autonomnih funkcija dok se najviši deo mozga kontroliše preko osećaja vida i sluha, alertnosti, svesnosti i spavanja.
Posebno se srednji mozak kontroliše pomoću pokreta očiju, kao i mosta koji koordinira pokrete očiju i lica, i reguliše senzacije primljene putem lica, sluha i ravnoteže.
Produžena moždina kontroliše funkcije disanja, krvng pritiska, brzinu sčanog otkucaja i gutanje.
