Šta je hlor?
Hlor je mineral koji pripada halogenoj grupi elemenata. Hlor se uglavnom nalazi u međućelijskoj tečnosti i služi za uspostavljanje ravnoteže pozitivnih jona kalijuma, i neophodan je za uspostavljanje i održavanje života. Ovaj mineral takođe se nalazi i u vanćelijskim tečnostima poput krvi, gde mu je jedna od funkcija uspostavljanje ravnoteže pozitivnih jona natrijuma. Hlor je mineral koji široku primenu ima u proizvodima za svakodnevnu upotrebu poput tekstila, lekova, hrane, farbe, plastike i papira. Hlor je takođe izuzetno važan za stvaranje i održavanje pijeće vode, a koristi se i u proizvodnji kuhinjske soli.
Koja je funkcija hlora?
Zajedno sa natrijumom, hlor učestvuje u procesu regulisanja tečnosti i elektrolita u ljudskom telu. Hlor je takođe jedan od najvažnijih sastojaka želudačne kiseline. Najveći procenat ovog minerala koristi se u proizvodnji hlorisanih sastojaka poput izbeljivača i dezinfekcionis sredstava. Hlor se takođe koristi prilikom proizvodnje i prerade tekstila.
Koje namirnice su bogate hlorom?
Najveći procenat hlora u telo se unosi kroz konzumiranje kuhinjske soli, odnosno natrijum hlorida. Hlor se takođe nalazi i u velikom broju povrća, i to najviše u paradajzu, celeru, algama, raži i maslinama.
Koji je preporučeni dnevni unos hlora?
Minimalni dnevni unos hlora može značajno varirati u odnosu na starost. Preporučuje se dnevni unos:
- 18 g za odojčad starosti do 6 meseci
- 57 g za odojčad starosti do godinu dana
- 5 g za decu starosti između 1 i 3 godine
- 9 g za decu sarosti između 4 i 8 godina
- 3 g za decu starosti između 9 i 13 godina
- 3 g za ljude starosti između 14 i 50 godina
- 0 g za ljude starosti između 51 i 70 godina
- 8 g za ljude starosti preko 70 godina
Koje su posledice nedovoljnog unosa hlora u telo?
Iako je hroničan nedostatak hlora izuzetno retka pojava, može se nakon gubitka velike količine tečnosti iz tela usled preteranog znojenja, povraćanja, dijareje ili nakon upotrebe određene vrste lekova poput diuretika. Nedostatak hlora u organizmu često se manifestuje hipoventilacijom kao i hroničnom acidozom disajnih puteva.
Koje su posledice preteranog unosa hlora?
Povećan unos hlora u organizam često može dovesti do pojave povišenog krvnog pritiska. Kod pacijenata koji pate od srčane insuficijencije, ciroze jetre ili bolesti bubrega, preterani unos hlora dovodi do zadržavanja tečnosti u organizmu. Povišen nivo hlora u krvi takođe može dovesti do pojave povišenog nivoa šećera u krvi kod pacijenata koji pate od dijabetesa, a može nepovoljno uticati i na sposobnost tela da prenosi kiseonik kroz krv.
Kako prepoznati trovanje hlorom?
Do trovanja može doći nakon udisanja vazduha ili konzumiranja hrane koja sadrži veliku količinu hlora. Kakav će efekat na telo i zdravlje čoveka umnogome zavisi od same količine hlora koji je unet. Da li će i do kakvog trovnja doći takođe zavisi i od toga koliko je česta izloženost hloru kao i koliko dugo je ona trajala. Simptomi trovanja hlorom značajno se razlikuju od osobe do osobe, ali simptomi koji se najčešće javljaju uključuju poteškoće sa disanjem, zadržavanjem tečnosti u plućima, osećaj peckanja ili gorenja u usnoj duplji, oticanje grla, bolovi u stomaku, bolovi u grudima, kašljanje, povraćanje i krv u stolici. Hlor je supstanca koja može izazvati iritacije na koži, očima i u disajnim putevima. Međutim, do bolnih iritacija dolazi nakon izloženosti velikoj količini hlora, i retko se javlja kao posledica izloženosti hloru koji se već nalazi u životnoj sredini.
