Promrzline se javljaju kada je telo izloženo ekstemno niskim temperaturama. Stanje je izazvano vazokonstrikcijom krvnih sudova što rezultuje lošim krvnim protokom te je smanjeno dopremanje kiseonika i toplote u tkiva. Promrzline su najčešće kod povreda usled dejstva niskih temperatura. Predilekciona mesta su psti, stopala, obrazi, brada, ušne školjke i nos. Promrzline često nastaju na koži pokrivenoj  rukavicama ili drugom odećom.

 

U slučaju promrzlina, najvažnije je delovati promptno i potražiti neodložnu medicinsku pomoć.  U suprotnom, nastaje nekroza ili ćelijska smrt zahvaćenih tkiva.

 

Koji simptomi su udruženi sa promrzlinama ?

 

Distalni delovi tela kao što su  šake, stopala i ušne školjke predstavljaju predilekciona mesta za nastanak promrzlina. Promrzline su  stanje koje podrazumeva u inicijalnom stadijumu, gubitak senzibiliteta te bol ne mora uvek biti prisutan, što je karakteristično za uznapredovale stadijume.

 

Prevashodno, koža postaje crvena (usled reaktivne vazodilatacie), meka te bleda i konačno cijanotična.

 

Zahvaćena područja prvenstveno se manifestuju bolom, pa postaju hladnije temperature i utrnula. Promrzline mogu biti  uznapredovale, bule će se manifestovati na promrzloj regiji tela: inicijalno u vidu transparentne i ispunjene krvlju te ulceracijama

 

Zahvaćene regije manifestuju se inetnzivnim bolom, te postaje hladna i utrnula. U slučaju da promrzline su  u uznapredovalom stadijumu, bule postaju evidentne na zahvaćenoj regiji: u početku  uvidu transparetnih i ispunjenih krvlju te konačno ulceracijama, koje prelaze u intenzivno ljubičastu boju.

 

Neophodno je potražiti pregled lekara u slučaju intenzivnog bola, otoka, sekrecije, groznice i hipotermije (stanje u kome organizam odaje toplotu brže nego što je produkuje).

 

Šta se savetuje

 

U slučaju znakova promrzlina, neophodno je potražiti neodložnu medicinsku pomoć. Ako se tretiraju adekvatno, koža se može odlediti postepenim zagrevanjem zahvaćenih regija mlakom vodom. Kada su zahvaćene šake i stopala, savetuje se ponavljano zagrevanje delova tela na svakih 20 minuta sve dok tkivo ne omekša. Takođe je neophodno izbegavati dalje oštećenje organizma.

 

 

Iako individua može osećati oštar bol, znak koji indikuje poboljšanje može biti osećaj senzibiliteta. Kada se odgovarajuća regija tela adekvatno zagrejala, može  se osušiti blagom frikcijom. Takođe se savetuje oblaganje osobe  ćebetom, kako bi se održavalaa fiziološka temperature osobe.

 

Šta se ne savetuje

 

Primena sledećih mera može biti adekvatna kod promrzlina:

 

  • Izbegavanje trljanja zahvaćene regije prilikom zagrevanja
  • Izbegavanje aplikovanja alkohola na zahvaćenu regiju
  • Izbegavanje upotrebe ekstremno tople vode kako bi se zagrejala
  • Izbegavanje ponovnog utopljavanja promrzle regije primenom direktnog grejanja
  • Izbegavanje hodanja po zahvaćenoj regiji kao što su stopala ili prsti
  • Izbegavati odmrzavanje zahvaćenih područja ako postoji i dalje mogućnost njihovog zamrzavanja

 

Odricanje od odgovornosti: Informacije u ovom članku na bilo koji način ne zamenjuju intervenciju ili savete  operatera za hitne slučajeve i pružaju samo jednostavne savete kako bi problem  bio pod kontrolom dok čekaju na pregled.