Eritem se definiše kao pojava crvenila oka na ograničenoj regiji kože ili distribuiranoj na nekoliko različitih polja koje na pritisak mogu nestati te ponovo se javiti. Eritem može biti u različitim nijansama crvene boje u sklopu različitih oboljenja kože.
U zavisnosti od oboljenja može pedstavljati inicijalni simptom, jedini ili osnovni te je najčešće praćen porastom temperature. Pojava svraba i/ili deskvamacije kože takođe mogu biti prisutni.
Osnovni uzoci nelagodnosti mogu biti fizički (mehanički, termalni), hemijski, infektivni, emocionalni ili alergijski (lekovi, hrana, kozmetička sredstva, dezinfekciona sredstva).
Koji poremećaji mogu biti udruženi sa eritemom?
Poremećaji koji mogu biti udruženi sa eritemom mogu biti sledeći:
- Kontaktna alergija
- Anafilaksa
- Blefaritis
- BurzitisAktinična keratoza
- Ciroza jetre
- Dermatitis
- Atopijski dermatitis
- Seboroični dermatitis
- Dermatofitoza
- Opektoine od sunca
- Folikulutis
- Vaskulitis
- Impetigo
- Trovanje ugljen monoksidom
- Ihtioza
- Lepra
- Sistemski eritematozni lupus
- Šagasova bolest
- Pitirijazis rosea
- Psorijaza
- Rosacea
- Scabies
- Sijaloadenitis
- Tinea versicolor
- Toksoplazmoza
- Afrička tripanozomijaza
- Opekotine
Najbitnije je imati na umu da gore prikazana lista nije definitivna, te je neophodno konsultovati ordinirajućeg lekara u slučaju perzistiranja tegoba.
Koja terapija se primenjuje u lečenju eritema ?
Budući da eritem ne predstavlja bolest, već je pre svega simptom odgovarajućih oboljenja, terapeutski protokol zavisi od identifikacije osnovnog oboljenja.
Lekar bi trebalo da preporuči najadekvatniji pristup, lekove i aktivnosti koje mogu pospešiti izlečenje. Postoji nekoliko razičitih lekova koji se mogu pimenjivati u lečenju eritema: antibiotici u slučaju bakterijske infekicje, antihistaminici, analgetici i antiinflamatorni lekovi u kontroli svraba.
Kada je najoptimalnije konsultovati se sa lekarom ?
U slučaju pojave opekotina ili postojanja povećanog rizika jedne od pridurženih bolesti (videti listu pridruženih oboljenja).
