Kašalj predstavlja odbrambeni refleksni mehanizam kojim se strana tela i sekret odstranjuju iz disajnih puteva i grla. Strano telo, odnosno iritant, koje se nađe u grlu, dušniku ili jednjaku aktivira nerve koji šalju signal mozgu. Mozak prima tumači nervni impuls i signalizira mišićima abdomena i grudi da se kontrakuju i izbace vazduh iz pluća. Vazduh pod pritiskom u najvećem broju slučajeva dovoljno je da se iritant izbaci iz grla ili jednjaka.
Kada je intenzivan ili dugo traje kašalj može biti znak da je u telu prisutna neka bolest. Kašalj koji nastaje kao posledica bolesti ili infekcije može biti suv ili vlažan, u kom slučaju dolazi do izbacivanja sluzi i šlajma.
Akutni kašalj najčešće se javlja kao posledica prehlade, sezonskog virusa (influence) ili infekcije sinusa. U nekim slučajevima kašalj (i to najčešće vlažni kašalj) se može javiti kao posledica upale pluća ili akutnog bronhitisa. Ukoliko simptomi potraju duže od tri nedelje, onda se to naziva hroničnim kašljem. Hronični kašalj najčešće je znak veoma ozbiljnog oboljenja poput emfizema ili hroničnog bronhitisa. Dugotrajno i intenzivno kašljanje može dovesti do pojave simptoma poput pospanosti, glavobolja i poteškoća sa mokrenjem, a u retkim slučajevima može dovesti i do nastanka preloma na rebrima.
Neki od najčešćih uzroka kašlja su uzimanje određenih vrsta lekova poput blokatora angiotenzin receptora, izloženost duvanskom dimu, alergije, gastroezofagealni refluks, bronhietaza i bolesti pluća.
Koje bolesti se mogu javiti zajedno sa kašljanjem?
Neke od bolesti koje se mogu manifestovati pojavom kašlja su:
- Alergije disajnih puteva
- Astma
- Bronhitis
- Plućna embolija
- Plućna infarkcija
- Sinuzitis
- Traheitis
- Rak jednjaka
- SIDA
- Denge groznica
- Tuberkuloza
- Male boginje
- Tifus
- Ebola
- Upala pluća
- Prehlada
- Meningitis
- Aortična aneurizma
- Tonsilitis (upala krajnika)
- Hronična opstruktivna bolest pluća
- Bronhietaza
- Embolija
- Emfizem
- Zatajenje srca
- Veliki kašalj (pertusis)
- Pleurizija
- Virus influence
- Bes
- Ezofagealna divertikula
- Malarija
- Laringitis
- Cistična fibroza
- Rinitis
- Sjogrenov sindrom
- Moluskum
- Sistemzi eritematozni lupus
- Skleroderma
Iako su prethodno navedene bolesti najčešći uzrok pojave ovog simptoma, kašalj se može javiti i kao posledica mnoštvo drugih bolesti i stanja. Neophodno je obratiti se lekaru kako bi se ustanovila tačna dijagnoza i na vreme započelo sa lečenjem.
Kako se leči kašalj?
Kako će se lečiti kašalj zavisi od toga šta ga je izazvalo. Ukoliko se kašalj javio kao posledica astme ili hroničnog oboljenja pluća, zahteva posebnu terapiju lekovima protiv plućnih bolesti.
U najvećem broju slučajeva akutni kašalj se može uspešno izlečiti uzimanjem tableta ili sirupa protiv kašlja. Unošenje adekvatne količine tečnosti, odmaranje u vlažnoj prostoriji, izbegavanje pušenja cigareta i posrednog duvanskog dima takođe mogu pozitivno uticati na saniranje akutnog kašlja.
Ukoliko se kašalj javio kao posledica prehlade, gripa ili virusa, može se izlečiti uzimanjem miolitika, dekongestanata ili antihistamina.
Kada se treba obratiti lekaru u slučaju kašlja?
Ukoliko se kašalj javi zajedno sa gubitkom daha, poteškoća sa disanjem, oticicanjem lica i grla ili osipom neophodno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Lekarska pomoć se savetuje pacijentima koji:
- Pate od bolesti srca
- Primete gubitak telesne težine
- Se znoje noću
- Su stupili u kontakt sa obolelima od tuberkuloze
- Imaju krvavi ispljuvak
- Imaju zelenkasti ispljuvak
