Termin “nistagmus” odnosi se na nevoljne, oscilirajuće, ritmične i koordinisane pokrete očnih jabučica. Razlikujemo dva tipa nistagmusa: “naizmenični “, kada je frekvencija stalna između dva esktremna pokretna, i “trzajni” koji se karakteriše sporom fazom (sporo kretanje očne jabučice) i brzom fazom (vraćanje u položaj mirovanja). Pokreti koji su karakteristični za nistagmus mogu biti horizotalnog, vertikalnog i rotacionog karaktera.
Nistagmus može da se javi spontano ili može biti posledica odgovarajućeg stimulusa (može biti iniciran nekom pojavom). Otkrivanje nistagmusa i njegovih karakteristika koristi se u neurologiji (na primer, prisustvo vertikalnog nistagmusa predstavlja znak oboljenja produžene moždine).
U nekim slučajevima nistagmus može biti praćen simptomima poput vrtoglavice, glavobolje, mučnine, razdražljivosti, problema sa ravnotežom.
Koja se terapija primenjuje u slučaju nistagmusa?
Pojava nistagmusa može da se poveže sa sledećim oboljenjima:
- Ambliopija
- Katarakta
- Neurološki poremećaji
- Trovanje ugljen-monoksidom
- Labirintitis (upala labirinta u unutrašnjem uhu)
- Multipla skleroza
- Strabizam
Imajte na umu da ova lista oboljenja nije konačna i da je veoma poželjno da se javite lekaru u slučaju da simptomi ne prestaju.
Koja se terapija primenjuje kod nistagmusa?
Zbog različitih osnovnih oboljenja koja mogu biti uzrok nistagmusa, važno je identifikovati to primarno oboljenje kako bi se odredila određena terapija za dato stanje.
Kada se najčešće pacijent obraća lekaru u slučaju nistagmusa?
U slučaju nistagmusa uvek je dobro obratiti se lekaru. Ukoliko postoji rizik od trovanja ili u slučaju labirintisa obavezno se obratite najbližem urgentnom centru.
