Ukočenost zglobova predstavlja stanje kod koga postoji nemogućnost ili ograničenost amplitude pokreta.  U slučaju da je prisutno u jednom ili više zglobova, može bitit posledica traumatskog procesa ili oboljenja usled čega nastaje oboljenje zglobnih struktura.

 

Ukočenost može biti kontinuirana, udružena sa specifičnim aktivnostima koje se javljaju u određeno doba dana. Može biti udruženo  i sa postojanjem simtpoma kao što subol, zapaljenje, grčevi i osetljivost.

 

Nadalje, u zavisnosti od prisustva drugih poremećaja, ukočenost može biti paćena pojavom krvarenja, podiliva, osećaja pečenja, utrnulošću određenih regija tela, crvenilom, otokom i povišenom temperaturom zgloba, abdominalnim grčevima ili bolom, kašljem, malakslaošću, osipom kože , mišićnim grčevima,  konvulzijama, mučninom, povraćanjem, suvim grlom, hepatomegalijom, splenoemgalijom i otokom limfnih nodusa.

.

Potencijalni uzroci ukočenosti zglobova mogu biti: giht, artritis, mnogobrojne forme artritisa, trauma, infekcija, upotreba određenih lekova, inflamacija i tumori.

 

Koji poremećaji mogu biti udruženi  sa ukočenošću zglobova?

 

Poremećaji koji mogu biti udruženi sa ukočenošću zglobova  mogu biti sledeći:

 

  • Akromegalija
  • Septični artritis
  • Reumatoidni artritis
  • Artroza
  • Apsces
  • Burzitis
  • Hepatitis
  • Influenca
  • Leukemija
  • Sistemski eritematozni lupus
  • Lajmska bolest
  • Mononukleoza
  • Zauške
  • Osteomijelitis
  • Psorijaza
  • Rubela
  • Skleroderma
  • Reiter-ov sindrom
  • Spondilitis
  • Tendinitis
  • Tenosinovitis
  • Karcinom kostiju
  • Afrička tripanozomijaza

 

Najbitnije je imati na umu da gore prikazana lista nije definitivna, te je neophodno konsultovati ordinirajućeg lekara u slučaju perzistiranja tegoba.

 

 

Koja terapija se primenjuje u lečenju ukočenih zglobova ?

 

Budući da ukočenost zglobova može biti povezana sa ozbiljnim poremećajima, neophodno je konsultovati se sa lekarom radi adekvatne dijagnoze i lečenja.

 

 

Nakon adekvatne dijagnoze i lečenja neophodno je planirati dalju terapiju i prevenciju oboljenja i potencijlanih komplikacija.  U principu, najčešće se primenjuje meidkamentozna terapija u kombinaciji sa fizikalnom terapijom kao i vežbe za redukciju telesne težine. Kod većine slučajeva, mirovanje ne predstavlja idealno rešenje. U slučajevima sa dijagnostikovanim reumatoidnim artritisom, najbolja alternative je povremeno mirovanje sa povremenim vežbama pokreta.

 

 

Kada je najoptimalnije konsultovati se sa lekarom ?

 

U slučaju zglobne ukočenosti, neophodno je konsultovati se sa lekarom radi prevencija relapsa ili hroničnog  stanja. U slučaju komplikacija neophodna je neodložna medicinska pomoć: prisustva protruzije kosti, intenzivno krvarenje, groznica bez simptoma gripa, paraliza ili ograničensot amplitude pokreta.