Umor ili iscrpljenost termini su koji se koriste da opišu stanje izmorenosti i opšteg nedostatka energije. Ovo stanje može javljati u epizodama, može biti prolazno, ali takođe može biti i trajno. Važno je razlikovati stanje umora i iscrpljenosti od pospanosti. Umor je stanje izuzetne iscrpljenosti koga karakteriše drastičan, a ponekad i hroničan pad motivacije i energije.
Umor se često javlja nakon dugotrajnog fizičkog napora, ali se može javiti i kao posledica psihološkog stresa. Dugotrajni nedostatak sna takođe može dovesti do pojave umora. Isrpljenost i umor česte su i uglavnom bezopasne pojave, ali u nekim slučajevima mogu ukazivati na postojanje više ili manje ozbiljnih oboljenja.
Koje bolesti se javljaju zajedno sa umorom?
Neke od bolesti koje se mogu manifestovati pojavom umora i iscrpljenosti su:
- SIDA
- Anemija (nedostatak gvožđa u krvi)
- Anksioznost
- Reumatoidni artritis
- Panični napadi
- Bronhopnumopatija (hronična opstruktivna bolest pluća)
- Dijabetes
- Oboljenja štitne žlezde (hipotiroidizam, hipertiroidizam)
- Poremećaji u ishrani (anoreksija, bulimija)
- Poremećaji sna
- Emfizem
- Fibromijalgija
- Indigestija
- Infekcije
- Infarkcija miokarda (srčani udar)
- Nesanica
- Kongestivna srčana insuficijencija
- Insuficijencija jetre
- Bubrežna insuficijencija
- Hipoglicemija
- Hipotenzija (nizak krvni pritisak)
- Adisonova bolest
- Menopauza
- Mononukleoza
- Sindrom hroničnog umora
- Sindrom nemirnih nogu
- Tumori
Iako su prethodno navedene bolesti najčešći uzrok pojave ovog simptoma, umor se može javiti i kao posledica mnoštvo drugih bolesti i stanja. Ukoliko simptomi potraju, neophodno je obratiti se lekaru kako bi se ustanovila tačna dijagnoza i na vreme započelo sa lečenjem.
Kako se leči umor?
Kako će se lečiti umor i iscrpljenost zavisi od toga šta ih je izazvalo. Terapije se razlikuju u zavisnosti od toga da li su simptomi akutni ili hronični. Ukoliko su simptomi akutni, oni najčešće nastaju kao posledica stresa ili anksioznosti. U tim slučajevima adekvatan odmor, unos dovoljne količine tečnosti i opuštanje dovoljni su da otklone umor. Pacijentima koji vode stresan život savetuje se izbegavanje cigareta, zdrava i uravnotežena ishrana, unos dovoljne količine tečnosti, kao i odmor.
Kada je umor hroničan, pacijentima se savetuje poseta lekaru kako bi se ustanovio tačan uzrok iscrpljenosti i odredila adekvatna terapija.
Kada se treba obratiti lekaru u slučaju umora?
Lekarsku pomoć treba zatražiti ukoliko se umor i iscrpljenost jave iznenada i bez vidljivih uzroka. Ukoliko se umor i iscrpljenost jave zajedno sa konfuzijom, intenzivnim znojenjem, vrtoglavicom, nesvesticom, depresijom, intenzivnom glavoboljom, bolom u grudima, stomaku ili karlici neophodno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.
